Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

237

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

који схвара робу има ту особину да ствара већу вредност него што износи њена сопствена, која се оличава као вредност оних добара која су у датой друштву потребна за њену репродукцију. Робни произвоВачи, учествујући у промету, остварују мањн или већи вишак вредности, зависно од трошкова производне које имају, и степена коришћења радне снаге која робу производи. Сходно реченом, учесник робног промета, који je производио тако да je робу морао да отуВи по дени коштања или испод цене коштања, није остварио вишак вредности као плод рада, тј. није добио плод рада, ако се под плодом рада подразумева само вишак вредности, мада je добио извесну новчану суму као противнакнаду. С обзиром да радник ствара вишак вредности у процесу производне, трошећи радну снагу, то су се социјалисти, критикујући капиталистички систем, и залагали за друштво у коме ће вишак вредности ишчезнути као плод рада који не припада раднику као ствараоцу. Мада данас у нашем социјалистичком друштву преовлађује робни начин привреВиватьа, у теорији je веома спорно да ли постоји вишак вредности. Насупрот онима који сматрају да постоји, извесни теоретичари заступају становиште да вишак вредности као категорија не постоји, с обзиром да у нас радна снага није роба. По њима, може се говорити само о вшпку произвола који представља новчано изражену количину вредности која остане од утржене робе (новоствореног произвола) по одбитку личног дохотка радника. Не улазећи у спор постоји ли или не вишак вредности у нашем друштву, може се констатовати следеће; и у нашем друштву постоји део вредности утржене новостворене робе (произвола) који остаје по одбитку личног дохотка радника, који неки називају вишак вредности, а неки вишак производи (у недостатку бољег израза). На основу изложеиог може се рећи: ако само вишак вредности, односно вишак произвола, као део вредности робе (произвола) представља плод рада, онда се радом створене a неотуђене творевине (робе), прибавлено робе, као и прибавлен новац без вишка вредности, не сматрају плодом рада. д) Доходах као плод рада. Плодом рада назива се често и доходак који се остварује. Управо у нашој литератури заступа се становиште да доходак радне организације представља плод рада С 1 ). Доходахс чини новчана вредност која се добије пошто се од укупног прихода радне организације одбију: трошкови пословања (материјални тршокови: издаци за предмет рада сировине, погонску енергију и др., затим амортизација, доприноси коморама и удружењима,и камата на пословни фонд) и порез на промет. Као што се види, у доходак као плод рада не улази укупаи приход радне организације, који се састоји од новчане вредности отуђених роба и свих извршених услуга, него део прихода.

(6) Др Леон Гершковнћ, Претпостаьке ревизмје правног система Југославије, Соиијализам, бр. 10, 1969, стр 1316