Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

CУДCKA ПРАКСА

ОСТВАРИВАЊЕ ЗАКОНИТОСТИ У УПPABHИM СПОРОВИМА

Мора се стално будно пратити остваривање законитости, да би се она бар приблнжно остваривала и темељно учврстила. То je перманентна изградња неизмерног објекта, многоструких облика и недогледних димензија. Стога се мора непрекидно бдити над том градњом, додавати јој нове елементе, да грађевина буде велелепна и што потпунија, не обесхрабрујући се да она никад не може бити коначно завршена, просто уживајући у њеном стадном расту и учвршћивању. Без таквог става према законитости, на оном што je у њеној необухватној области изграђено, могу да се јаве пукотине као предзнак рушења. Постоје многобројни различпти пугеви, средства и начини да се ирати оствариваьье законитости, најчешће зависно од области у којој се закоиитост остварује. Када je у питању остваривање законитости у раду државиих орхана и оргахшзаиија са јавним овлашћењем на решававьу конкретних управних ствари, а то значи решавање о правима и обавезама грађана и организација у разним управним областима, што je једна од главних компонената законитости у целиии, пракса врховних судова у управиим споровима пружа за то врло сигураи пут. Jep, при решавању конкретиих управних ствари обавезна je примена Закона о општем управном поступку (ЗУП) односно одредаба о посебном поступку уколико je овај законом прописан, а у управном спору врши се контрола законитости оспореног управног акта, како с обзиром на правилност спроведеног поступка, тако и с обзиром на правилност примепе материјалног прописа. Одлуке врховних судова донете у управним споровима, оне начелног значаја, су, дакле, поуздан путоказ за праћење примене правила управног поступка и одговарајућих материјалних управних прописа. Из тих судских одлука види се какав je однос органа прелта пом. прописима, да ли их они правилно примењују или крше и, ако има повреда прописа, какве су природе те повреде. Рекли бисмо да je за праћеље остваривања законитости претежнија и важнија примена управног поступка и функционисање управног спора, jep je кроз то видљива и примена самих материјалних прописа. Стога ћемо моћи у светлости праксе врховних судова у управним споровима да пратимо изграђивање законитости у широким и разноврсним управним областима и материјама и да о томе добијемо довољну и потпуну слику, служећи се при том одлукама врховних судова донетим у управним споровима, у којима су заузета начелнија становишта о питањима управног поступка.