Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

377

CYACKA ПРАКСА

ну рјешења у конкретном случају нема, па хужени управни орган није 7.югао преиначити првостепено рјешење у погледу ставака трошкова које жалбом нису биле признате првосхепеним рјешењем, представља reformatio in peius, тј. рјешење жалбе на штеху жалиоца. Ово без обзира на то што je другостепеним рјешењем пореска основица због признавања других ставака трошкова утврђена у нижем износу од оног који je био утврђен првосхепеним рјешењем. Обнова управног поступка. Обнова управног поступка као ванредно правно средство заузима посебно место. Y ЗУП-у су побројани разлози који доводе до обнове, под условом да je црописани разлог послужио за обнову у оквиру прописаних рокова и да може да доведе до друкчијег решења ствари. Законски разлози обнове односе се на начела управног поступка и обновом се она заштићују, па je у томе оправданост обнове, која значи поновно вођење поступка и решавање о ствари о којој je већ решено и решење постало коначно, a најчешће и правосножно. Обнова управног поступка стадно представља камен спотицања у управној пракси. Заиста je чудно колико се у управној пракси греши у погледу обнове. Само донекле, оправдане за то могло би се наћи у непотпуности и претераној сажетости неких важнијих одредаба ЗУП-а о обнови, а више су те погрешке органа последица њиховог недовол>ног познавања института обнове. Укратко речено, те погрептке органа у погледу обнове углавном су ове; органи, а то подједнако важи и за странке кад je обнова у њиховом интересу, приступају обнови по службеној дужности мимо законских услова за ко je je она везана, или наводећи такав разлог који законом уопште није предвиден, нпр. повреду материјалног закона или промењено правно схватагье. Било je случајева потпуног непоштовања начела саслушања странке у поступку обнове, тако да je странка сазнавала за обнову тек када joj je доставлено неповољно решење ко je je донето y поступку обнове, о коме уопште није била обавештена, и према томе лишена сваке могућности да у том поступку учествује. По раније претежном становишту у управној пракси, трепа странка, она чије je право, односно правни интерес, такође био тангиран у спроведеном поступку, a њој није било омотућено да учествује у том поступку спроведеном уз учешће само странке по чијем захтеву je покренут, односно странке против које je вођен, та трећа странка скоро ни je имала никакву правку заштиту у управном поступку жалбу није могла да користи jep je решење постало коначно у односу на странку која je учествовала у поступку, а затварана су joj и врата обнове, најчешће због протека рокова чије je рачунање погрешно везивано за странку која je учествовала у поступку. Понекад je у поступку обнове погрешно примењиван нов материјални пропис, уместо прописа који je важно у време доношења ранијег коначног решена. Грешило се и у погледу правног дејства новог решена донетог у поступку обнове, којим je ствар друкчије решена, њему je давано дејство само за будућност и тада кад су природа разлога обнове и све друге околности налагале ретроактивно дејство новог решена.