Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оноправне трансакције за којима социјалистичко друштво, и поред свих приговора који им се могу учинити, има потребе и мора да их практикује. Али, ако није могуће одвијање облигационих односа на бази права на плод рада, могуће je облигационим правом у основи обезбедити одвијање правно-економских трансакција на основу принципа еквивилентности узајамних давања и примања странака. А у еквивалентност давагьа и примања се укључују и добра и услуге, који представљају плод рада субјеката који ce појављују y облигационоправним трансакдијама. Облигадионо право треба да обезбеди принцип еквивалентности пре свега у области теретног уговарања, a такође да га примени и у другим областями облигационоправног живота, у мери у којој je то могуће (нпр., у области накнаде штете, правно неоснованог обогаћења, незваног вршења туђих послова и др.). Постојање принципа еквивалентности у узајамним давањима и примањима субјеката у облигационоправним ондосима цени се према текуйим ценима а не према унутрашњим елементима и законитостима робне привреде који одреоују на тржишту сразмеру измеВу добара и услуга. А го знати да се појам еквивалентности, са становишта облигационог права, разликује од овог појма, са становишта економске науке, посебно са становишта марксистичке економске науке. Друкчије није ни могуће, с обзиром да облигационо право регулише појавне облике живота, а економска наука истражује иманентне елементе и законитости привредних појава, поред оних појавних. Ипак, потребно je напоменути да еквивалентност измеВу давања и примања кроз облигационоправне односе, била она схваћена са становишта облигащюног права или са становшита економске науке, не обезбеђује једнакост вредности при стицању добара, као што на први поглед тај појам означава. Она омо!ућава и прикрива стицање више по вредности него што се дало, и то привредно способнијим субјектима. Међутим, спречавање њеног деловања доводи до обрнуте ситуације; до стицања више вредности од стране привредно недовољно способног субјекта него што би стекао у слободној утакмици. Аруштво треба, водећи рачуна о објектив-Iшм околностима у којима живи, да оцени шта му више одговара у одреВеној етапи живота. Нашем друштву, на данашњем степену развоја, вшпе одговара слобода тржишта и на тој основи деловање принципа еквивалентности, јер то омогућава бржи друштвено-економски развој. Y току протеклих векова изграђено je више облигационоправних средстава помоћу којих се обезбеђује принцип еквивалентности у облигапионоправним односима или, другим речима, nojMohy којих се спречава претерана нееквивалентност. Та средства су, нпр.: прекомерно оштећење, више познато као оштећење преко половине; зеленашки уговор; одговорност за мане ствари: клаузула rebus sic stantibus; индексне клаузуле у уговорима и др. Нека од ових средстава се не примењују у области професионалног привредног живота ( :б ). Y пројекту Законика о облигацијама и уговорима професора др Михаила Константиновића предвиВена су сва поменута правка средства за обезбеВење еквивалентности, као и бројне

(16) Ыпр. omreheibe преко половине.