Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Називају ce приватним предузећима управе (entreprises privées de l’administration) one делатносхи чије воћење управа није преузела због захтева општег интереса, већ утврВују за управу само неку експлоатацију чијп je цил> чисто материјални интерес. Тип ове делатности je на пример издавање непокретности под закуп, експлоатација земљишних поседа чије власннштво може припадати разним јавним телима ..." С 2O ). Што се тиче јавних службы, проф. Лобадер наводи да њих лгагу образовати различита јавна тела, тако да постоје јавне службе државе, департмана и општина. На пример, народно образовање je јавна служба државе а служба градског саобраћаја je градска јавна служба ( 21 ) . Истине се да дефиниција јавне службе коју даје проф. Лобадер изоставља важан елеменат дефиниције јавне службе, јер не наводи да je за остварење делатности јавне службе неопходна интервенција власти оннх који владају, пошто je по овој дефиницији само општи интерес циљ јавне службе, а нема у виду средство јавне службе које je, према Дигију, „сила оних који владају" а по Орјуу „јавна власт". Међутим, иако у дефиницијн јавне службе коју даје проф. Лобадер није унета изричито и интервенцпја власти, из његовог излагања о јавној служби јасно следи да je по н,ему „држава увек господар да оцењује захтеве који оправдавају и одређују јавну службу" ( 2 -), што другим речима ипак значи да je за увоБење пеке јавне службе и по њему неопходна интервенцнја власти. Професор М. Валин (Marcel Waline) истине да има у ствари више дефиниција, тако да, с обзиром на карактер делатности, може јавна служба бити законодавна, судска, управна или економска. Ако се има у виду прецизни предмет делатности, јавне службе могу бити: јавне службе веза односно саобраћаја, народне одбране, полиције и др. Стварање и укидагье јавне службе je, по правилу, у надлежности извршне власти, посебно с обзиром на одредбе француског Устава (чл. 34. и 37). Вал>а запазити да план 34. који утврђује надлежност законодавног тела, не убраја у надлежност законодавног органа оснивање јавннх служби, али ако обављање одређене јавне службе повлачи и обезбеђење матер ијалних средстава од стране државе, законодавни орган одлучује о томе посебно при утврђивању буџета. Јавие службе локалних органа оснива представнички орган локалне јединице. За укидагье јавних служби надлежни су они исти органы који су одлучивали о оснпвању (- 3 ). До Устава 1958, године јавне службе државе могле су се оснивати само законом ( м ). За разлику од француског права, за оснивагье јавне службе у Белгији искључиво je надлежан законодавни орган, путем доношен.а општег закона о јавним службама или посебног закона о устаиовљешу иске јавне службе. Истине се да има случајева да се осиивају јавне службе и краљевим указом, али су то случајеви кад закон изричито даје таква овлашћења извршној власти (“).

(20) A. de Laubadčre, op. cit. No 50, cip. 40— И (21) A. de Laubadcre, op. cit. No 50, стр. 40. (22) A. de Laubadère, op cit. No 50, стр. 40.

(23) M. Waline, Précis de droit administratif, T. I. Montchretien, Paris, 1969, стр. 453, 473. (21) J. Rivero, op. cit. No. 455. стр. 392.

(25) André Buttgenbach, Manuel de droit administratif, ler Partie, F. Larder, Bruxelles, 1966, стр. 66. и примедба 5. на истој странн.