Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

II 5. Y укупности имовинских односа који се регулишу Цивилним кодексом најзначајнији су они који ce формирају на основи и у вези ca радом средствима у друштвеној својини, с обзиром на улогу коју ти односи имају у афирмисању слободе, економских и других права и интереса човека и хьегова положаја у друштву, на преовлађујући удео у укупном друштвеном производу, на правац друштвеног развитка, на функцију и утидај који иначе врше на друпхтвене односе уопште. Стога би у Цивилном кодексу требало регулисати односе у вези са средствима у друштвеној својини (земљишта и друге ствари), њихову правку ситуацију, права радних људи у организацијама удруженог рада на коришћење тим средствима и друга права и обавезе у погледу тих средства. МеЬу разним носиоцима права у цивилноправним односима у вези са друштвеним средствима најистакнутија улога пригхада колективно и индивидуално радним људима у радним заједницама организација удруженог рада. Цивилноправно регулисање њихова положаја треба да обухвати нарочито; право радних људи да користе друштвена средства којима управљају; право располагања тим средствима (уједињавање средстава са средствима којима управљају друге организације удруженог рада, уступање права другим тзв. друштвеним правним лицима, отуђење и др., зависно од врста и намене средстава); право располагахьа производима рада и аутономнје у робном промету; ■ — право одређивања дела вредности производи за обнављање средстава утрошених у раду; право расподељивања заједничког производа односно дохотка на део за проширење материјалне основе свог рада и на део за личне и заједничке потребе радних л>уди; право на лични доходак, удео у производу свог рада. Y погледу друштвених средстава Цивилнп кодекс треба да регулпше и права других друштвених правних лица самоуправнпх организацнја, друштвепо-политичких заједница и других носилаца щгвилноправних овлашћења. Према реченом, одређени односи из садашњег круга „радних одноca" ( 8 ) такође спада) у у цивнлиоправне односе. Реч je пре свега о одно-

(в) Мада иазив није битаи, ипак вал>а приметит да израз „радии одиос" и, у вези с тим, „радио право" „радноирапни односи" к сл. не одговарају характеру односа у удруженом раду. Наведсни изрази ynyhyjy на одиос у коме се купује и продајс радна снага као роба, тј. где су садржани елементи најамног односа. Овакав однос и у нас постоји у случају кад се делатносг обавл>а туЬом радном сиагом средствима у приватној својмии. Y удруженом раду, средствима у друштвеној својини, постоји, међутнм, пзмеђу произвођача битио друкчији одиос, одиос у заједиици личног рада. Због тога није умеско изједначавањс једтшх и друних односа (и iliixobc заједничко регулисање у истом закоиодавном акту, као што je сада случај).