Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

(Подвукао В. В.). Они још увек носе, по методу деловања и начину организовања, многе карактеристике наслеВене из етатистички организоване привреде, иако у велико] мери модификоване" ( 18 ). Као што се види из света овога, гш у условима вишег нивоа интеграције привреде у оквирима самоуправљања не можемо елиминисати улогу државних органа. Зато у вези са овим треба додати да се и два малопре помшьана аутора, говорећи о том вишем нивоу интегрисања у привреди и предлажуВи да такве „асоцијације самоорганизовања привреде треба да преузму одређене функдије и иницијативе државних органа, и то оним темпом како се буду оспособл>авале, развијале и биле спремне да преузимају те функције и одговорности", истовремено залажу и за то да самоуправни договори и споразуми који представљају базу таквог вишег нивоа интеграције и самоорганизовања привреде „имају законску снагу ради њиховог поштовагьа, трајности и ефнкасиости, и то како за оне у оквиру удружене привреде, тако и за оне између удружене привреде и заступника најширих друштвешгх интереса". Те би споразуме, настављају аутори, требало конституисати као део самоуправног механизма, односно као значајан фактор афирмације самоуправног друштва и процеса деетатизадије. Ови аутори такоВе предлажу да друштвена заједница потпомаже и разним економским мерама подржава и стимулира шире и трајније самоорганизовање, повезивање и итеграцију привреде и да чак, када изостане потребна иницијатива самих произвоВача у томе смислу, државни органи поставе по] единим групацијама предузећа или њиховим асоцијацијама захтеве да се договоре око по]единих питања ко] а су од посебног интереса за одре Вену привредну облает или привреду у целгши ( 19 ). Не улазеђи овом приликолг у шгтање контрадикције у коју упадају аутори када истовремено предлажу да асоцијације произвоВача у оквиру тако самоорганизоване привреде треба да преузимају одре Вене функције и улогу државних органа и да истовремено сама држава треба да обезбеди законску снагу и санкције и осигура поштовање и ауторитет оваквим самоуправним договорима и интеграционим целинама створеним на бази таквих самоуправшгх договора на вишем нивоу, ми желимо овом приликом само да констатујемо да није нимало случа]но што се ови аутори, као и друти који се баве овом проблематикой, залажу за одре Вену и чак не малу улогу ко]у треба да има држава у садаппьим напорима помоВу ко]их треба обезбедити остваривање трајшгх резултата у области интеграпије привреде. V Све ово о чему je до сада било речи указује на то да слободније развијање и деловање закона тржишта и уопште робно-новчаних односа у једном систему самоуправљања и у друштвено-економским условима које такакв систем доноси са собом, омогуВавајуВи бржи разво] производиих снага и ослобаВање стваралачке иницијативе, елана и креативних спо-

(18) Исто, С. 118.

(19) Душан Чкребић, Живојин Гребенаревиђ, исто, с. 287, 288.

И

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИДЕ И ИТЕГРАЦИЈА ПРИВРЕДЕ