Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

14

АIIАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тересе заједнице, онда у том случају држава треба да се користи својим овлашћењима и правима и да у таквим ситуацијама ефикасно и, ако je то потребно, енергично интервенише. Не бисмо, мислимо, сувише погрепшли ако бисмо утврдили да се највиши државни органи често уздржавају да у оваквим случајевима интервенишу, иако би то било и са економског и са друштвеног гледишта потпуно оправдано. Чини се да државни органи понекад сувише зазиру и страхују од тога да им се не пребаци да су бирократе, да су етатисти, конзервативци. Међутим, као шхо je већ наглашено нешто раније, онај коме je поверена државна власт и право одлучивања, треба да има смелости и моралне снаге, да, када je то потребно и оправдано, ту власт и врши и таква овлашћења и користи. И да вршећи ту власт на један разуман и интелигентан начин, буде спреман да прихвати и одреВени ризик, па чак и одреВени одијум. Y том случају не би се могло догодити да се у нас већ тако дуто не решавају нека питања где je нужна и неопходна интеграција и уопште низ одређених облика сарадње измеВу појединих великих привредних предузећа или привредних групација. Већ су постале ноторне и свима познате велике штете и губици које трпимо зато што не постоји пословна сарадња и повезаност измеВу произвођача електричне енергије чак и на територијама појединих република, а поготову на територији читаве земље, затим измеВу предузећа која се баве спољнотрговинском делатношћу, даље, зато што нисмо били у стању да обезбедимо конституисање и примену једхшствених великих техничких система у области електрификације и модернизације железничког саобраћаја, затим у области телекомуникадија, ваздушног саобраћаја, итд. итд. Треба ли овде још једном констатовати да развијене капиталистичке државе често са више смелости и ефикасније користе своја овлашћења у области интервенције у привреди? Зар ми можемо сматрати да су те земље случајно извршиле национализацију појединих грана кључне индустрије или неких грана саобраћаја? Очигледно je да су оне за то имале пуно баш економских разлога. Зашто се ми онда устручавамо и зашто страхујемо да применимо, када je то потребно, одреБене мере и у области инхеграције привреде. Морало би се већ једном почети, како подвлачи један већ раније помињени аутор, са разбијањем једностраног схватања по коме свака иитервенција државе у „послове самоуправл>ан>а'' a приори значи неки „повратак на етатизам и бирократизам. Том концепцијом ствара ce вештачки расцеп на две одвојене н међусобно антагонистичке структуре: самоуправну и државну”. Али ако би се држава при таквој интервенцији ослањала на интересе и потребе самих произвоВача и на резултате науке, онда би она могла успешно да допринесе решавагьу и тог „трајног проблема друштвене интеграције, усмераваньа и усклаВивања разшгх интереса који постоје у дру штву" ( 20 ), уопште, а нарочито у оквиру привреде. Сигурно je да je питање успешног спровођења модернизацнје и интеграције у нашој привреди једно од најважнијих питања које стоји пред нашом заједницоЈМ. Још je извеснија и апсолутно неспорна чињеница коју

(20) Зоран Видојевић, исто, с. 1688, 1689.