Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

37

РИЗИК И ОДГОВОРЫОСТ КОД УГОВОРА О НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ

држава односно органы, установе и органнзације ко je добијају средства из јавних фондова. А све то најчешће код уговора чије извршење траје више година и код уговора код којих je предвиђен рад у етапама које имају више или мање самосталшг и одвојенн карактер. Уношење у ове уговоре клаузула о једностраном праву на раскид уговора у корист наручиоца често je условлено и оправдано буџетским карактером средстава са којима располаже такав науручилац, а она су обычно једногодишњег карактера (то по правилу само формално, пошто искуство свих земала показује стварну перманентност не само ових средстава као таквих него управо и средства једанпут ангажованих за одређену облает науке или чак и за одређени научни пројект). Ао уношегьа ових клаузула у уговоре долази у по ј единим землама и због тога што се на њих у начелу примењују правила и правни режим који важе за „државне набавке“, а код правних послова који спадају у ту трупу већ je храдиционално право у корист државе и гьених органа да могу једнострано раскидати уговоре, разуме се са одређеним имовинским последицама. А свакако да до уношења таквих клаузула у уговоре долази и услед фактички повољнијег положаја наручиоца; он располаже са финансијским средствима и у стању je да диктира услове уговора, а као један од најеклатантнијих изражаја таквог стања je и задржавање једностраног права на раскид уговора односно права на једнострани раскид уговора (дакле без кривице друге уговорне стране извођача научноистраживачког рада). 1. Уколико се у поједине уговоре о научноистраживачком раду уносе клаузуле о праву на једнострани раскид уговора обично се и предвиђају услови и остали елементн за случај коришћења овим правом (при чему се у томе, на пример код извесних уговора у САД, иде толико у детале да ове одредбе уговора представлају знатан део целине уговорног текста). То вероватно зато да би се колико толико отклонила самовола наручиоца (који у оваквим случајевима, иако финансијер-уговорач, често пи je и непосредни корисник резултата научноистраживачког пројекта у питању) при корlшгћењу овог права, а и да би се заштитили интереси извршиоца уколико би то право заиста било и коришћено. Отуда je у току времена дошло до ситуације да су номенклатура обухваћених питања и садржина решења ко ja се уносе у уговоре о праву наручиоца на једнострани раскид уговора врло слични (разуме се уколико je реч о типским уговорима и општим условима за ову врсту уговора). Y оквиру ових клаузула на раскид уговора најчешће се регулишу следећа питана: услови, критеријуми за коришћење овог права од стране наручиоца (то су обично: недостатак финансијских средстава, промена задатака и функција наручиоца, престанак потребе за далим радом на уговореном пројекту, незадовољавајуће оцене неке етапе рада и њених резултата за случај дугорочнијег и еташюг рада на уговореном пројекту, практична некорисност очекиваних резултата, и сл. дакле све основн који имају карактер „каучук параграфа“); дужност наручиоца да у изјави о коришћењу овог права на раскид наведе и образложи, управо за конкретан случај, разлоге са којих се користи правом на раскид уговора (у по ј единим случајевима наручилад задржава себи право на раскид без образложења); могућност извођача да затражи од неког органа фо-