Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

безначајне констатадије о личности окривл>еног опхерећују у каснијем поступку и васпитно деловање у пракси. Доношење суда да je једно чињење или нечињење неодговорно зависи поред других претпоставки и од личности преступника, његове свести, погледа на свет и уверења, његовог мишљења и осећања, његових мотива и циљева, као и гьегових искустава, окретности и навика. Само узимањем у обзир брижљиве оцене личности учиниоца могуће je доказати у кривичном поступку да ли je и у којој мери учинилац био у стагьу да у датим условима ради сходно дужности и лојално у односу на само друштво. Ово наглашавање темељитог и свестраног испитивања личности учиниоца ни уколико не смањује обавезу да се исцрпно испита ј у и друге објективне или субјективне претпоставке кривичноправне одговорности сходно огаитим обележјима законског бића. Овде спадају напр. код неких кривичннх дела поред осталог и реконструкдија ситуације у којој je донесена одлука и предузета радња као делимични задатак истраживања објективне истине, јер често пута без познавања ових објективних услова не може се решити питање како je учинилац морао да се понаша с обзиром на своје дужности. Осим тога мера неодговорности, која je од битног значаја за диференцирање кривичне одговорности, зависи и од испитивагьа како објективних тако и субјективних услова и околности. Тако § 5. ст. 2. КЗ и одреВује да приликом утврБивања врсте и тежине виности у обзир морају бита узете „све објективне и субјективне околности, као и узроци и услови дела, који су навели учиниоца да се одлучи на яеодговорно делаже." Способност за друштвено целисходно и одговорно деловање je индивидуално различита; она je подложна напр. различитим фазама узраста једног сталног развоја и мењања личности. Тако се у једном одреВеном добу живота и одговорности употпуњују лично искуство и знање са годинама старости, док се истовремено сигурност реаговања и способност прилагођавања новим друштвеним захтевима поступно или релативно нагло редукују, Такође могу бита различит и индивидуални облици реаговања с обзиром на темперамент поједннца. Социјалистичко друштво обавезује сваког свог члана да у потпуности развије своје индивидуалне способности и да их користи у складу са друштвеним и личним интересима. Ова поставка полази од тога да су сви луди са својим настројеностима и својствима у суштини исти, упркос Мнотих разлика и индивидуалних особености, те да располажу у основи подједнаким могућностима за образовање и развој својих индивидуалних способности. Социјалистичко право почив а и на поставил о једнакости граВана пред законом. ( 4 ) За остварење ове значајне поставке прописано je у КЗ да нико не сме бита кривично гоњен или изложен каквом трплевьу због своје народности, расе, вере, погледа на свет или своје припадности једној класи односно друштвеном реду (§ 5. КЗ). Због основног става истакнутим

<*) Чл. 20. ст. 1. Устава НДР од 6. априла 1968. прописке: „Сваки граБанин Немачке Демократске Репулике Iша једнака права и дужности независно од своје националности, расе, погледа на свет или вере, друштвеног порекла и положаја. Сви граВанн су пред законом јсднаки".