Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

239

СУДСКА ПРАКСА

тумачење прописа тога члана у контексту читаве главе 111 (под 1) Закона, која регулише у целини материју осигурања сопственика могорних возила од одговорности за штете причшьене трећим лгщима. Као и сваки пропис, тако и прохшс члана 17. Закона о обавезном осигурању у саобраћају захтева његово систематско тумачење у вези са осталим одредбама Закона које регулишу материју осигурања од одговорности сопственика мохорних возила. Везујући у члану 15, став 1 (23, став 1) обавезу осигурања од одговорности за штету услед смрти, повреде тела или здравља неког лида или уништења или оштећења нечије имовине за употребу моторног возила које се региструје на територији Јутославије од стране корисника односно сопственика моторног возила, законодавац у ставу 2. и 3. тога члана (23, став2) одреВује шта се подразумева под употребом односно регистрацијом моторног возила, да би у члану 16 (25, став 1), одредио појам моторног возила у смислу Закона. Иза таквих одредби става 2. и 3. члана 15. и одредби члана 16. Закона, које ближе објашњавају извор предмета који je покривен осигурањем из става 1, члана 15 штета услед смрти, повреде тела или здравља неког лица или уништења или оштећења нечије имовине •- стоји члан 17. Закона, који одреВује, како je већ напоменуто, да се осигурагьем обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно правним правилима о одговорности, а ко ja произилази из употребе моторног возила. Према томе, гумачењем одредаба члана 17. у вези са ставом!, члана 15. јасно произилази да члан 17. одреВује која je то штета која je осигураием обухваћена услед смрти, повреде тела итд. коју одреВује члан 15. Закона, односно да штета настала услед смрти, повреде тела итд. обухвата ону коју би сопственик односно корисник моторног возила био дужан накнадити по прописима односно правним правилима о одговорности. А то значи да се осигурањем обухвата штета проузрокована кривицом сопственика моторног возила и делатношћу која ствара повишену опасност за средину односно моторним возилом као опасном ствари (према основу). То, такоВе, значи да се осигурањем обухвата и имовинска и неимовинска штета (према врсти накнаде) ( 6 ) ( 7 ). 2. Предмет Закона о обавезном осигураиу у саобраћају, већ и према самом појму, јесте осигурање сопственика моторних возила од одговорно-

(6) Члан 15. Закона: Корисник односно сопственик моторног возила које се регистру] е на територији Југославије дужан je осигурати се од одговорности за штету услед смрти, повреде тела или здравља неког лица или уништења или оштећења нечије имовине коју проузрокује при употреби возила, осим од одговорности за штету на роби примљеној на превоз. Сматра се да je возило у употреби за време вожње и за време стајања на путу у току вожње. Регистрација моторног возила, као и продужење регистрације може се извршити тек пошто се органу надлежном за регистровање поднесе доказ о закл>ученом уговору о осигурању у смислу става 1. овога члана. Члан 16. Моторним возилом, у смислу овог Закона, сматра се свако возило које подлеже прописима о регистрации моторног возила. Члан 17. Осигурањем се обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности, а ко ja произилази и из употребе моторног возила.

(7) ~Осигурањем се обухвата и имовинска и неимовинска штета проузрокована употребом моторног возила." (Објашњење чл. 17 проф, др В. Јовановића в. Збирку прописа из области осигурања са објашњењима, Београд, 1967).