Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

245

CYACKA ПРАКСА

слу il обиму. Значи, службеност je за власника ствари херет, ограничена својине. Коришћење службености je у непосредној вези са својинским односим а, а како ови односи нису статички већ изложени непрекидним променама, које понекад доводе и до судских спорова, то je логично претпоставити да има спорова и поводом коришћења права службености. 1. Y највећем броју случајева вредност спорова службености je мала. Због тога се већином другостепени поступак завршава код окружное суда. Та чшьешща као и непостојање позитивних прописа побуђује интерес да се ближе испита и сагледа примена овог правног института у савременој судској пракси, макар и на једном ужем подручју. Y том циљу извршена je анализа одреВеног броја парничних предмета службености код окружное суда. Али, пошто се приличан број спорова због неулагања жалбе или поравнања странака завршава код првостепеног суда, нужно се наметнула обавеза проучавања праксе и општинског суда. Због разноврсне економске структуре и прилично великог броја парница на поменутом подручју, за испитивање су узети Општински суд у Блацу и Окружни суд у Прокупљу. Све одлуке окружное суда које се овде помшьу односе се на Окружни суд у Прокупљу, а одлуке општинског суда на Општински суд у Блацу. За посматрање je обухваћен период од 1951—1962. године. Прегледано je 198 предмета. По годинама, број спорова се креће доста уједначено 3 —1955. овај број je знатно већи, тако да достиже цифру од 30. Вероватно би једна шира анализа омогућила да се прецизније испитају стварни узроци који изазивају спорове ове врете. МеВутим, пада у очи знатан пораст броја спорова у време када je дошло до повећања цене земли и непокретностима уопште, односно када je био порастао интерес за земљу и непокретности. Y том периоду (1953 —1955) запажа се израженија појава заузимања пољских службених путева и сметања коришћења права службености. Y тужбама ce врло често срећу наводи да je МН поорао службени пут који води у имање тужиоца, затим да je тужени изриљао пут којим je тужилац пролазио за свој виноград и други слични примери. 2. Службености се као и својина стичу на два начина: оригинарно и деривативно. Деривативно стицање врши се путем правног посла (уговором или тестаментом), а оригинарно путем одржаја или експропријацијом, односно на основу судске одлуке. Y ствари основ у ширем смислу за оба начина стицања јесте закон. Карактеристична je чињеница да je велика већина (70%) службености код вођених спорова, било да je реч о сметњама или утврђивању права, стечена на оригинаран начин, и то углавном одржајем. „Тужилац се служио спорним путем за пролаз колима и стоком од како памти. Туженик га није у коришћењу ове службености никад ометао”. Одлука Окружног суда бр. Гж 136/52. Слично садржи и Одлука Општинског суда бр. Г-433/53, у којој се каже да „пут постоји од вајкада". Исти правни основ стицања налази се и у одлукама Општинског суда Г-223/54, Г-376/54, Г-97/55, и у Одлуци Окружног суда Гж-56/56, у којој je занимл>иво изнета одбрана