Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y судској пракси која je била предмет нашег посматрања најисхакнутије место заузеле су пол>ске службености, а у погледу објеката на којима се врши ово право код пољских службености стање je изгледало овако: Коришћење путева који су једини прилаз повласном добру износи 76%, а мглавном су у пигању узани пољски службени пугеви који служе за пролаз пешице и превоз плодова Одлуке општинског суда Г-151/52, Г-152/52, Г-589/52, Г-208/53, Г-351/54, Г-98/55, Г-361/56, Г-714/59, Г-608/60, и Г-839/61. Одлуке Окружног суда: Гж-136/52, Гж-303/54, Гж-24/55, Гж-609/56, Гж-358/58, Гж-729/58, Гж-791/59, Гж-736/60 и Гж-737/61. Узимање воде са извора или из бунара често се појављивало пред судовима као право службености (око 15%). Y том смислу су одлуке Општинског суда: Г-281/51, Г-590/52, Г-37/53, Г-171/53, Г-184/54, Г499/55, Г-1057/55, Г-544/56, Г-717/61, и Г-357/62. Одлуке Окружног суда: Гж49o/52, Гж-21/53, и Гж-609/56. Осталс службености износе око 9%. Y ову трупу долазе службености као што су отварање прозора на кући (Одлука Општинског суда Г-591/52), одвоВење воде преко туђег земљишта (Одлука Општинског суда Г-1057/55 и Одлука Окружног суда Гж-609/56), одвођење изворске воде ценима (Одлука Општинског суда Г-544/56), прокопаванье канала за наводњавање земљишта (Одлука Општинског суда Г-634/58), захтев за уклањање стабала багремових садница (Одлука Општинског суда Г-768/58 и Одлука Окружног суда Гж-638/61). Затим, у ову трупу долазе и службености као што je захтев да се забрани подизагье стаје у близини бунара, да не би дошло до загађивања воде за пиће (Одлука Општинског суда Г-483/62). 4. Са гледишта карактера поднетих тужби у испитиваном периоду, судије су имале следеће врсте спорова: На првом месту се налазе тужбени захтеви због сметања коришћења права службености, затим долазе захтеви за конституисање права службености и, на крају, захтеви за укидање службености, као и за утврВивање да не постоји тако право. Спорови воВени у цил>у укидања права службености јавл>али су се највише из побуде да се послужно добро ослободи терета. Али, има случајева да je главни узрок лежао у томе што власник односног добра није у ДОВОЛ.НОЈ мери поштовао начело рестрикције службености. Код спорова за утврВиватье или признавање права службености карактеристично je то да су у суштинн чешће били у питатьу захтеви ради санкционисања постојећег, стеченог права, a мања ради конституисања новог права службености. Y већини случајева тужбени захтеви били су мотивисани потребом веће правне сигурности углавном највише због непостојања земљишних книга на односном подручју. Y оваквим случајевима одлука суда треба да обезбеди титулара службености од тренутног или будућег узнемтгривања у мирном коришВењу његовог права. Ово најбоље показују примери из којих се види да се титулар обратно суду ради добијања заштите због узнемиравања, односно кад je дошло до сметања у коршпВењу права службености. Али, суд je тужбени захтев одбио због тога што je протекло више од месец дана од момента учшьене сметње и због тога тужилац истине да je закаснио да тражи отклањање сметана па захтева „да се отвори стари службени пут”. Разумливо, овакве захтеве суд