Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

в) Не могу се нарушит односи који су законихо успостављени према трећим лицима, ко ja не могу ретроактивним дејством бити ставлена у гори положај. Наравно, потребно je да треће лице није знало, или, под околностима случаја није морало знати за евентуалне поступке учшьене несавесно, ради изигравагьа закона. г) Ретроактивно дејство мора бити утврђено законом „и то само законом или на основу стриктног (а не општег) овлашћења закона.” Посебно се истине да je питање вршења измене закона „питање полити ч к е одлуке, питање делисходности, а не правно." Изложена схватања професора Балога била су предмет дискусије на пленарној седници Правног савета, 31. јануара 1969. године, пре него што je усвојен коначан став Савета. Теза ко ja je изазвала највшпе пажње била je она која се односи на могућност одузимања средстава без накнаде радкој организацији (тумачење чл. 15. Устава). Схватање по коме се средства не могу одузети радио) организацији без накнаде полази од тога да се радио ј организации приликом осяивагьа могу додељивати подједнако и основна и обртна средства, и да je њихово касније одузимање у ствари мера државне интервендије и, уколико се не оцени противуставност акта о додељивању средстава, противсистемска мера (проф. В. Јовановић). Насупрот, по другом схватагьу, средства се у нашем систему само изузетно стичу без накнаде. што je одступање од општег система стицања који се састоји у давању и виду зајма, кредитних и других имовгшско-правних аранжмана; а када се то и чини, онда вредност датих средства без накнаде остаје у домену права оног лица Koje je та средства дало (проф. Н. Балог). Y том смислу je истакнуто да би апсурдно било да од лица коме je друштво дало средства нико вшпе ни би могао да му их одузме, jep би то значило да наше привредне организације заснивају стечена права, тј. да уместо једног приватног власника (раније) сада добијамо другог и то много јачег (проф. Р. Лукић). Y питању je, по другима, друштвени капитал, слично као и код банака, за je судбину друштво заинтересовано и треба да врши утицај (проф. Финжгар). Завршну фазу ангажованостн Савезног правног савета на питању наслеБивања имовине бивше ЈЗО представљало je усвајање коначног става и формулисање мишљења које je Савезно извршено веће тражило од Савета. Мшпљење je формулисаио на следећи начин: „Правни савет даје једиогласно следеће мишљ е њ е : Правни савет сматра да се могу мењ а тп прелазне одредбе закона са ретроактивним дејсхвом под одређеним условима и да се тиме не нарушавају Уставна начела, тј. чл. 154. Устава, као што ce могу мењати и друге законске одредбе које немају прелазни карактер, и то без обзира на време, односно рок, као и без обзира на то да ли je однос који je успостављен, према њсговој природи, делом консумиран у моменту доношења закона са ретроактивним дејством или не. Евентуалне измене Прелазних одредаба морају бити у складу са свим релевантним одредбама Устава.