Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

596

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стичког и буржоаског права, нарочито што се тиче садржине субјективних права и њихове заштите, може се рећи да се данас у свим правним системима злоупотреба права не може негирати као понашаьье ко je се често псјављује у реалннм односима субјекта. С друге стране, забрана злоупотребе права појављује се као оправдан захтев за одреЬивагьем садржине субјективних права, односно постављањем границе између остваривања или вршења субјективних права и деликта. Основаност напред наведене поставке јасно долази до изражаја ако се забрана злоупотребе права покуша одредити као нова појава настала на крају прошлог, односно почетном нашега столећа, не улазећи у доказивање да ли jy je познавало и римско право ( 10 ). Њено појмовно одређивање je неодвојиво од садржине субјективних права и правне једнакости, било да се забрана злоупотребе означава као посебан појам и елеменат права или да се „разложи” у садржини субјективних права и правне једнакости. Место у структури грађанских законика и садржина одредби које одређују забрану злоупотребе права показују да и данас постоји низ тешкоћа у њеном одређивању. Разлике гледишта у науци о овоме појму и полемике настале тим поводом дале су значајан допринос развоју правне технике, посебно тумачења правних норми. Исто тако, ове расправе имале су значај и за развој опште теорије права. Сазпања која изражава и означава појам злоупотребе права имају посебан зкачај за прецизирање ньегових других елемената, за потпуније појмовно одређивање општег појма права. Овим прецизирањем очигледније долази до изражаја процес стварања и примене права као делатност одреВеннх државних органа којом се, с једне стране, изражава веза права и државе. С друге стране, овим се показухе најнепосреднији утица ј владајућих снага на друштвени живот човека и заједница у којој он живи. Имајући у виду значај систематизације појмова може се уочити запето се мора водити рачуна о научном одређивању и одговарајућем терминолоптком означавању појма злоупотребе права. Јер, појам злоупотребе права, поред наведеног, има посебног значаја за одређивање појма правне једнакости, и у непосредној вези са тим, појма законитости и правне одговсрности. Поред значаја за теоријско одреВење наведених појмова везаних за субјективитет човека и других субјеката права и за одреЬегье начела правног система и државне организације, определ>ен.е за или против признавьа злоупотребе права имало je значаја са становишта праксе. Другим речима то није било само методолошко питање значајно за систематизацију појмова у правној науци. Значај овог опредељења je суштинске природе, јер стваралац права садржином норми изражава идејну и политичку оријентацију владајућих снага у датом друштву, што непосредно нма утицаја на регулисање положаја и улоге човека у друштву. Зато и данас расправе научника о злоупотреби права, воВене у црвој половини нашег столећа, представљају још увек омиљену литературу сва-

(ю) Y напред наведеном иланку проф. М. Константинович каже: „Уимскя правници били су далеко од тога, да у свакоме случају ослободе одговорности овог који вршсћн неко своје право нанесе другоме штету. Сва историја римског права je iy да посведочи противно", стр. 169. Исто гледшпте застлта и Н. Перић у својој докторској тези, стр. 15—28.