Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постоји у односима измеЬу социјалистичких земаља. Питање je исувише сложено, а да би на њега могао бити дат деловит одговор у једном чланку; нека ови редови буду само скроман прилог теоријској разради овог питања.

V Идеја о социјалистичком меВународнохМ праву поникла je у совјетској литератур! i join у првим годинама после Октобарске револуције. Водећи теоретпчар тог периода Коровин полази у својим анализама од Ровјетског Устава из 1923. који констатује да су__АРжавссвета поделене у два табора: ггабор капнтахУизма иуабор согтијализма: с обзиром на потпуно. различите ци.ъеве јелиог и другог, контакт пзмеВу н>пх je строго ограни\ чен и свака страна га заснива ..на свом праву? и снош.м пришшпимя”( 1 L За ) Коровина дюстогало je буржоаско хМеВтаапоАгю^дшаваправо које ствара Совјетски СавезД као прва зе.лтъа социјалпзлш, или како та прелазног периода”. Отуда појава Совјетског Савеза на хмеБународном плану представља „почетак нове ере за меВународнохМ право”( 2 ). \/ \V Након преласка на планску привреду, закључења низа уговора са суседним зехмљахма и уласка у Друштво Народа совјетска теорија напушта идеју социјалистичког меЬународног права, као аутономног права. ~У званичним тезама за проучавагье и теоријску обраду~мВБунарбдног права, које je израдио Институт за хмеБународно право совјетске 1938., не похмиње се социјалистичко меБунатюдно право Г 3 !. Но то не треба схватити, према речима акадехлшка Випшнског, да у борби СССР-a за нове односе на међународној сцени, не долазе до изражаја принципи социјалистичког права, принципи социјализма( 4 ). Ухместо деобе права совјетска ! доктрина—- уеваја— таэу|-о—урастягву права у оптттте. меВунаролно ппаво. кроз конкренту политику СССР-a. До ко]их je граница шила совјетска похУитика у признавању ошптегНиеВународног права могу да послуже речи дехУегата СССР-a Литвинова, изречене на XIX редовном заседању Друштва Народа: „Од улйска у Друштво Народа Совјетски Савез био je увек веран својим обавезахма, лојално их испуњавао и изјавл>ујем да je агреман извршити све одлуке, а исто тако и препоруке Друштва, донете у цихъу очувагьа х\пгра и борбе против агресије, без обзира! да ли се те одлуке подударају са националним интересима дана”( 5 ).у Л \l Y првим годинама после II светског рата постојање сопшалистичкот међународног права се чак изричито негира. У колективном делу истакнуткх совјетских теорВтичара констатује се да „у данашње врехме не постоји социјалистичко меВународно право. Такво право могло би сё~ наградит само у односима између социјалистичких држава. Но таквнх узајам-

(i) E. Korovin: The Soviet Treaties and Int. law. Amer. Journal of Int. Law, voi. 22, 1928, p. 753.

(2) E. A. Korovin: Das Völkerrecht der Übergangszeit, Berlin 1929, S. 6. (3) Сов. гос. и право. No 5, 1938, стр. 119. (4) Сов. гос. и право, No 3, 1939, стр. 12. (s) Actes de la Dix neuviemme Session ordinaire de L'assemble, Suppl. spec. No 183, p. 77.