Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

93

ДРУШТВЕНА, ОДНОСНО JABHA КОРИСТ, JABHO ОВЛАШ. И УПРАВ. СТВАР

значај. Унапред могу да кажем, да сам убеђен у коплексност тих појмова, : што значи, да их треба сагледавати не само са правног, него и политичког, филозофског па и других аспеката. 1. Међу третираним појмовима, сргдишни a уједно и најзначајнији je појам отита корист”. И данас се употребљава и термин „отита друштвена корист”, који je био опћенито употребљаван у нашој недавној прошлости те je по моме мишљењу суштина онога што треба да приказује прецизније изражавао. Са хим појмом повезани су н остали појмови о којима желим расправљати a особито појам „јавни интерес”. Из истих основа произилазе и бројнн друга појмови, међу којима су и тако значајни. кас на пример појам „јавна управа”, „јавно питање”, „јавни задатак” „јавио добро”, „јавна обавеза” и слично. Појам општа друштвена корист дакле врло широко je у употреби a уједно показује и то да се у њему одра.жава третирање битных проблема сваког модерно организованог глобалног друштва а особито и модерне државе ( и ). Јасно детермшшрање појма опште друштвене користи уједно омогућује предизније одређивање појма „заједничка” корист, као и утаначе-Iье суштинскнх разлика ова два појма и њихов меЬусобни однос. Уједно je природно, да се у вези са тим појмовима морају разјаснити неки друга сродни појмови као на пример, посебна и лпчна корист. Сигурно je, да сви овн појмови немају једнаку функцију у свим друштвеиим уређењима те да су у различнтим времеыским раздобљима имали свој посебни зиачај. Неопходно je дакле, да се ограничимо на образлагање друштвене фуякције а тиме и суштине тог појма у нашој данашњој друштвеној ствгрности. Мишљења сам, да je за најширу употоребу појам општа друштвена корист значајно, да се у њему крије мисаона економска потреба, пошто се са тим изразом на доволчто концизан начин могу определити многи феномени који се појављују у врло разноврсшгм ситуацијама диевног живота. То су феномени, који се појављују и код теоријског размишљања па и код практичког правног решавања, дал>е код норматшвног одлучивања и то на најразличитијим стручним подручјима. Taj појам означава найме смисао и циьеве, дакле суштину одређене врсте идеја, вредности, начела, тенденција и правила понашања, који су усмерени на друштвене целине и друштвену улогу човека у њима. Помекути феномени се найме тичу друштвених темеља и оквнра који долазе до израза у сваком глобалном друштву а тиме и у друштвеним заједницама из којих се оно и ко je су уређене на одређени начин у циљу постизавагьа неких друшхвеыих вредности. Ти темељи и оквири кзражавају могућности, смер и границе за друштвени смисао и друштвену оправданост као и друштвену допустивост читавог осталог креативног, што значи производног и осталог ствара лачког рада. Taj рад на свим могућнм стручним подручјима обављају најразличитије оперативне организације као и појединци који пружају користи и произволе добра и иуде их интересентама дхгректно или преко тргкишта. Y нашем друшхвеном уређењу тај појам дакле означава циљеве, смисао и суштину свих оних начела, правила понашања и тенденција, који су

(п) Упореди; I. Rivero: Droit Administratif, 1962, Dalloz, 2e Edit, стр. 10 и 11.