Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

924

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

слично унутрашњој арбитражи ( 2 ). Перед малог броја, скучене надлежности, незнатне односно скоро никакве самосталности и независности (реч je била најчешће о помоВним телима радничког савета), ова тела су врло мало радила. Спорови су решавани, по правилу, од стране руководилаца дедова предузећа који су били у спору, односно руководилаца предузећа и дела предузећа ако je спор био измеВу њих. Y питању су рудиментарни облици унутрашње арбитраже који су од значаја само са теоријског аспекта у вези са развитком ове установе. Зато се о некој посебној улози ових тела не може ни говорити. Доношењем статута односно усаглашавањем општих аката са Основним законо.м, унутраппьа арбитража je била уведена у великом броју радних организација. Y ствари, укутрашња арбитража je нормирана скоро у сваком предузећу. Ово je била последица схватања, иако су одредбе Основног закона у том погледу биле јасне, да je увоВење унутрагшье арбитраже обавезно. Зато сматрамо да je и то био један од разлога покушаја онемогућавања њеног рада, односно умањења или искључења њене улоге и гьеиог значаја у предузећу. На све могуће начине онемогућавао се рад унутрашње арбитраже. То je чнњено, у првом реду, од стране руководилаца делова предузећа, односно предузећа, па чак и руководилаца друштвених и политичких организација у предузећу и ван њега. Један директор предузећа из тог периода, на сликовит начин je то приказао рекавпш: „Људи су били научили да о свему решавају руководиоци, што су појединци у привреди вешто користили”. Игнорисање унутрашње арбитраже имало je, истина реВе, и веома тешких последица. Познати су примери издвајања делова из састава предузећа. Исто тако има случајева дезинтеграције здружених предузећа. Yaрок томе je утлавном био тај што се тражило решење спора у своју корист, у чему се успевало, мимо унутрагшье арбитраже. Често се то чинило и поред тога што je постојала одлука ове установе коју je требало извршити. Тиме се вршило неоправдано преливање доходка, односно личних доходака из једног дела у друга део предузећа, односно из једног у друго предуВе и сл. Поред неизношења спорова на решавање пред унутраппьу арбитражу, онемогућавало се воВење односно окончање већ покренутог поступка. А када je, упркос свима тешкоВама, одлука била донета, онемогуВавано je или отворено одбијано њено извршење. Поред руководилаца радних јединица ( 3 ), предузеВа и појединих руководилаца друштвеннх и политичких

(2) Тела слична унутрашњој арбитражи била су предвиђена, на пример, у следећим ради им орган изацијама пре доношења Основног закона: „Милан Стефан овнћ-Матроз" фабрика целулозе и пашгра, Сремска Митровица; „Спрмијум" П.И.К., Сремска Митровица; „Славонија" дрвна индустрнја, Славонски Брод; „Трансјуг" међународна ишедицнја, Ријека; Рафинерија нафте, Босанскн Брод; Рудник живог сребра „Идрија"; „EMO” емајлирница, метална индустрија, алатница, Цеље; „Борово” југословенски комбинат гуме и обуће, Борово; „Вартекс” вараждински текстилни комбинат, Вараждин.

. (з) Као делове предузећа, Основни закон познаје радие јединице, погоне, фабрике. Закон о нзменама и допунама Основног закона укида ове називе и уводи нов организације удруженог рада. Овај Закон донет je 1968. године. Најзад, Уставним амандманима уводи се нов термин основне организације одруженог рада. Ао сада je уобичајено да се за делове предузећа употребљава израз радна једнница. Ради уједначености терминологије у овом раду, и ми ћемо тако постутшти.