Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

БЕЛЕШКЕ

рије. Свечаности je щшсустволала и Едита Bajc као и Илинка Мезеи, роВака преминулог професора. По броју окушьених наставника и студената, били су измеВу осталих декан и оба продекана, и по општој атмосфери била je то најуспелија комеморација у низу одржаних. Свечаност, којој je председавао проф. Стојчевић, je почела освртом на живот и дело А. Вајса. Мирко Мирковић je оживео успомену на лик професора Вајса, који je још увек живо присутан у нашем сећању. Писац и наставник „Историје цивилизације” Алберт Bajc je зрачио управо оном особином која je можда темељ цивилизованог понашаша, једном клеменцијом, благошћу н толеранцијом, без трунке агресивне искључивости и егоизма. Референти су поднели извештаје о радовима приспелим на конкурс и предложили награде (М. Мирковић, Ј. Даниловић и М. Имамовић). Награду од 600 дин. добио je Стеван Лилић за рад „Нације и народности по совјетском и нашим уставима”. Истим износом награВен je из средстава клуба »Forum romanum« рад Симе Аврамовића „Војничка повеља из Castrum Taliatae”, а Нада Митровић je добила II награду A. Bajca у износу од 400 дин. за рад који je такоВе посвећен решењу националног питања у СССР и нашим уставима. Овакви и слични скупови су оне „велике мале ствари” које чине да једна школа не буде прост збир амфитеатра, учиошща и професора, већ и нешто више.

Ар

Обрад Станојевић

VII МЕБУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КРИМИНОЛОГЮУ (Београд, 17 —22. септембра 1973)

I Основни подаци о конгресу Y Београду ће се од 17—22. септембра 1973. године одржати VII меВународни конгрес за криминологију, који организују Међународно удружење за криминологију и Југословенско удружење за кривично право и криминологију. Непосредна организација конгреса поверена je Институту за кримшюлошка и социолошка истраживања. Основна карактеристика овог, седмог по реду конгреса такве врсте, јесте његов у суштини експериментални карактер, односно покушај да се пронаВу нове форме рада. Наиме, још пре одржавања V међународног конгерса за криминологију (Монтреал, 1965) уочено je да je, бар што се тиче криминолошке науке, превазиђена таква форма рада која je усредсреВена на једну једину тему. Уместо тога, већ тада je препоручено да би криминолошки конгреси у будуће требало да буду усредсреВени на саопштења која би се односила на истраживања у току, како би сваки учесник конгреса могао да се обавести о томе шта се ради у свету у области која га непосредио интересује. Међутим, наредни конгрес, који je одржан у Мадриду 1970. године, прихватио je средње решење. Сматрало се, сасвим оправдано, да се без постепеног прелаза не може усвојити потпуно нова форма рада. Стога je одре Вена, као и раније, главна тема, али се она у целини односила на научно истраживање (тема тог конгреса била je „Научно истраживање у криминолошји веза измеВу теорије и праксе”), а разраВивана je даље кроз три секције. Оно што je, међутим, било ново јесте да je поред овог облика по први пут остварен и рад посвећен истраживањима у току, па je све ово заједно дало том конгресу експериментални карактер. Исто тако ни конгрес који ће се одржати у Београду не усваја у потпуности нову форму рада. И овде се усваја главна тема, али се истовремено дозвољава и широка конфронтација у криминолошким истраживањима. МеВутим, у својој експерименталној форми он ће се послужити искуствима која су уочена за време одржавања конгреса у Мадриду, јер су резултати рада тог конгреса показали да у криминологији постоје три