Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВО НА ПЕНЗИЈУ СТОЈИ ПОД НЕПОСРЕДНОМ ЗАШТИТОМ УСТАВА

Закон о пензијском и инвалидском осигурању СР Србије у чл. 48. прописује; „(1) Уживаоцу пензије који ступи у радни однос или обавља самосталну делатност обуставл>а се исплата пензије за време трајања радног односа, односно обављања самосталне делатности. (2) Друштвеним договором закл>ученим измеВу Савеза синдиката. Србије, Републичке заједнице за запошљавање, Републичког извршног већа и Заједнице може се предвидети могућност исплате пензије, односно дела пензије и за време запошљења, односно обављања самосталне делатности. уживалаца пензије”. (4) Поставл>а се озбиљно питање, да ли постоје уставне и законске могућности оваквог решеньа, ко je доводи не само до потпуног, као што се овде предвиђа, него ма и делимичног, одузимања већ стечене пензије људима, и то само због тога, и то je баш парадоксално што после оствареног права на пензију, могу joui нетто да раде, и да тим радом нешто и зараде. Покушаћемо, на најкрађи могући начин, да на ово питанье овде одговоримо, и то искључиво на основу важећих уставних и законских прописа, дакле, de lege lata, који уреВују и утврВују друштвено-економски и правки систем у СФРI, и обавезе и права радника произвоВача и стваралаца у систему и на основу њега. А меБу њиховим правима, да додамо још одмах, право на пензију заузима веома истакнуто место, због чега му je дата заштита, непосредно на основу Устава. I Темел>и права на пензију, као и свих других основних права и слобода човека и граВанина у СФРЈ, дати су већ у уводном-, другом (II) началу Устава СФРЈ. У другом (II), основном начелу Устава СФРЈ утврВена je и прокламована неприкосновена основа положаја и улоге човека, као граВанина. СФРЈ, и она, измеВу осталог, садржи:

(1) Закон je објављен у Службеном гласнику Србије бр. 51/72. ступно je на снагу 24. децембра 1972. године с тим да се има примењивати од 1. јануара 1973. године. чл. 108_