Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

19

ПРАВО НА ПЕНЗИЈУ

друштвеноекономског система уређеног уставом. На првом месту, ту je обавеза на рад, и на то, да тај рад буде организован и вршен у радном односу, или да има такав карактер и садржај, у односу на стицање права из оснгурања, па и права на пензију. Друга, само помоћу таквог рада, радник-осигураник обезбеђује материи алне основе, и свога, и друштвеног рада, и доприноси задовољавању других друштвенио потреба, а све то према начелима узајамности и солидарности, Амандман XXI тач. 3„ ст. 3. и тач. 5. ( 10 ). Треће, да би стекао право на пуну старосну пензију, радник-осигураник je обавезан да ради пуних четрдесет година, и да се за све то време плаћа Фонд осигураььа, који код самосталне делатности плаћају у целини радници-осигураници, пошто je њихов рад по свом садржају и значају, и у погледу права на осигуранье, и стицање права по основу осигурања, изједначен у свему са радо.м који се врши у радном односу. 3. Начело узајамности и солидарности je свеопште по Уставу, и оно обухвата све радне л>уде по основу њихова рада. Као и у раду, који се врши у радном односу, чији je институт, садржај и значај, дат у првом реду у Закону о радним односима, тако и у личном раду који се остварује у вршењу самосталних делатности, постоје све одговарајуће обавезе, а лични доходак има исту двоструку функцију: да обезбеди социјалну и материјалну сигурност и стабилност његовог носиоца, и да подмирује део друштвених и државних потреба. Дакле, не само у односу на питање осигурања него и у осталом свом делу и садржају, изједначени су личнн рад вршен кроз самосталну делатност, са оннм из радног односа, али ипак нешто на штету оног првог, јер његов носилац плаћа сам све доприносе, док то код носилаца рада у радном односу није случај. Уосталом, све ово стоји и као нужна последица оне фундаменталности и универзалности, коју ша људски рад за друштвено-економски систем по Уставу СФРЈ, о чему смо напред говорили. Оваква стварна и правна основа нашег система, већ по себя, говори колико су јединствени, боље рећи, истоветни по свом садржају и значају, рад вршен у радном односу, и у самосталним делатностима. То потврђује и Амандман XXIV, Основни закон о радним односима, посебно чл. 138 ( и ). Ова истоветност огледа се такође и у томе, што je јавни поредак њу и посебно прнхватио и потврдио, учннио je делом себе, оног момента када je уговор о осигурању носилаца личног рада у самосталним делатностима прихватио, како je то на пример учинио код Уговора о осигурању адво-

(10) Амандман XXI, види тач. 6). (11) Чл. 9. Закона гласи: ~(1) Право на старосну пензију стиче осигураник када наврши 60 година (мушкарац) односно 55 година живота (жена) и пензијски стаж од 20 година. (2) Осигураник који није навршио пензијски стаж од 20 година, стиче право на старосну пензију када наврши 65 година (мушкарац) односно 60 година живота (жена) и најмање 15 година стажа осигурагьа, под условом да je део тог стажа навршен у одређеном раздобл>у. Друштвеним договором утврђује се који део станса осигурања и у ком раздобљу треба да буде навршен као услов за стицање права (густина стажа осигурања). (3) Осигураник који наврши 40 (мушкарац) односно 35 (жена) година пензијског стажа, стиче право на старосну пензију без обзира на године живота."