Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Сличну одредбу садржи и законодавство Јужноафричке Уније, где je, као што je познато, извршена прва трансплантација срца у свету. (Део 2/2/а Закона о анатомском завештању и post-mortem прегледу). Могућност малолетног лица да да неки део свог тела у циљу трансплантације изазвала je веома живе и противречне дискусије. По једном мишљењу, малолетна лица не могу ни у ком случају да се појаве као даваоци неког дела тела ( 5 ). Ово мишљење се правда тиме што трансплантација не представља никакву корист за даваоца неког дела тела, поготову не када je реч о малолетном лицу. По другом мишљењу, меВутим, ако je у питању малолетник, давање делова тела, се може дозволити само ако за то постоје посебни услови. Овакво мишљење je заступлено у шведском законодавству које у оваквим случајевима захтева одсбрење Националне дирекције за социјално старање (чл. 2. Закона о пресађивању ткива и другог биолошког материјала са умрлих лица). Слично мшпљење изражено ји и у чехословачкој теорији где се сматра да би, из медицинских разлога, de lege ferenda било пожељно да се у извесној, ограниченој мери и под посебним условима дозволи пресађивање делова тела са малолетника који су напунилн 14 година, уколико њихово психичко стање не би било изложено неприликама иуз пристанак родитеља ( 6 ). Изгледа да се став који заступају шведско законодавство и чехословачка доктрина може прихватити, с тим што би овакве случајеве требало свести на заиста изузетну меру. Управо овакав став je дошао до изражаја и у америчкој судској пракси. Наиме, 1956. године лекари болшще у Бостону суочили су се са захтевом за пресађивање бубрега са здравог малолетника на његовог идентичног близанца који je боловао од хроничне болести бубрега ( 7 ). Врховни суд Масачусетса je одобрио т рансплантацпј v, како у овом случају, тако у још два истоветна случаја. Другим речима, суд се сагласио са могућношћу да се и малолетна лица појаве као даваоци делова тела у цил>у трансплантације, мада je реч о заиста изузетним случајевима. Y образложењу својих одлука суд je закл>учио да je пресађнвање нужно и за будуће здравље близанца-даваоца бубрега, јер би смрт његовог болесног брата близанца изазвала код њега тежак емотивии поремећај ( 8 ). Овакав став суда очигледно умањује вредност изнетих преседана у односу на будуће ситуацнје у којима не би постојала овако уска веза измеВу даваоца и примаоца, што само сведочи о изузетном карактеру давања делова тела у циљу трансплантације, онда када су у питању малолетна лица. Y оба наведена случаја, односно, било да je реч о пунолетним, било о малолетним лнцима, давање неког дела тела у циљу трансплантације остварује се после наступања смрти даваоца. Ова на изглед једноставна констатација, меВутим, представља један од најтежих проблема који ce срећу у домену трансплантације делова човечијег тела. Реч je о питању шта je смрт и када се може утврдити моменат њеног наступања?

(5) J. P. Doll, La discipline des gréffes, des transplantations et des autres actes consernant le corps humain, Lyon 1970, стр. 105. (e) J. P. Doll, op. cit., стр. 74. (7) Посматраио с медицинског аспекта, трансплантаднја код блнзанаца показује посебно велике изгледе на успех, с обзиром на слабљење имунолошке реакције. (8) D. W. Lousell, Transplantation: Exiting legal constraints, Ciba Foundation Symposium-Ethical in medical progress With speciail reference to transplantation, London, 1966, стр. S 6.