Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ja, мислим да није сиетематски адекватно да то буде и дужност, него само право. 3. Уз чл. 36. став 4. где се говори о томе да су у OOYP друштвено-економски односи и остали односи битни за функционисагье те opramiзације „утврВују” статутом у складу с уставом, уставним законом (покрајине) и законом. Овде се ради о урећивању, регулисању односа једним општим актом, па није адекватно ефекту статута као нормативног акта да се каже да „утврђује”. Jep, утврђују се чињенице, делови стварности, поједине или трупа чињеница, па ce правилно каже „утврВује предлог буџета, предлог друштвеног плана”, ыоже и ~п редлог закона или статута”; утврђује се одређени поједнначни правый однос, спорни или нови koji: настаје применом опште норме. Стога мислим, да би требало заменити израз „утврђује” гдегод он значи „уређује” (регулише) овим последним. 4- Уз чл. 50. Указу] ем као на добар манир, на одредбу става 2. чл. 50. у којој je лепо описана, да не кажем дефинисана „делатност од посебног друштвеног интереса” као једна значајна институција у будућем уставу, оно што смо некад звали „јавна служба”. И .мислим, да би било добро у погледу свих термина, нарочито оних који значе одре Вене институције или принципе да се покуша дати опис или бар нека индикација о томе шта се под тим терминима подразумева. Наиме, не би била срамота (тобоже због популаризације) употребити технику коју употребљавају неки страни текстови и наш Кривични законик који даје .описе основних појмова које употребљава у тексту. Устав je највиши закон земле, политички документ првог реда, упућен најширем кругу одраслих граВана, а не само стручньацима и иностранству, те му јасноћа изражавања може бити само добра страна. 5. О месној заједницп овога пута имамо неколико чл. 99—101. И опет, верујте, није довољно јасно шта je месна заједница. Чини ми ce да би било бол>е да има мање одредаба а да се јасније каже, па макар се употребила и негативна формулација (да се каже шта она није) поред позитивне. Посебно, да се месна заједшша разграничи, по сво.м характеру, од општине. 6. Уз чл. 96, 91. и 98, повезаним с нл. 52 — 56. који се баве самоуправным интересным заједницама, врло значајном институцијом нашег друштвено-економског уфеВења и друштвено-по.литичког система, новијег датума (једва десетогодишњег трајања). Два правна инструмента самоуправны споразуми, на основу којих ове заједнице могу и убудуће треба да настају, и њихови статуты којим оне регулишу свој рад и организацију треба јасније одвојити (месно, физички) по њиховом садржају, да би се лакше поставили и применили норме и крнтеријуми њиховог међ-усобног односа. Неопходно je определити шта самоуттравни споразум о оснивању пнтересне заједнице треба односно може или не може да садржи а шта статут. МеВутим, то je овде (чл. 96—98) испреплетено, те je тешко снаћи се у овој и иначе врло сложеној материји. Поред тога, нисам да je (за примену) целисходно регулисање ове материје на два места; тим пре што je чл. 56. који je изразито елеменат политичког система ставл>ен у главу о друштвено-економском уреВењу; можда због тога што би требало