Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

9- Y лога и положа j савезне државне управе, органа и организација које врше управне послове у оквиру уставом одређеннх права и дужности савезних органа нису се не само битно него ни много променили у Нацрту, посебно то важи за улогу' савезне управе, посматране квалитативно (чл. 340—343). Ту je разлика, у односу на Устав од 1963, квантитативна и донекле у формулацијама и систематици. Нећу се овом приликом бавити опширније улогом и положат ем савезне управе (о томе сам обећао прилог „Архиву”); осврнућу се само на о,дносе савезних органа управе и органа управе у републикама и покрајинама. Те односе Нацрт (чл. 247 —249) регулише јасније, потпуније и шире него Амандман XXXI, тач. 4 —6, а уже него замењени чл. 127. Устава (1963), с обзнром на измењену улогу и положај федерације, република и покрајина. Наиме, као и Амандман XXXI, Нацрт прави разлику измеВу области делатности у којима савезни органа непосредно одговарају за извршавање и примењивање савезних закона, других прописа и општих аката (те области су изрично набројане народна одбрана, међународни односи, државна безбедност и др.) и области у којима савезни органа нису непосредно одговорни, иако се ради о извршавању и примењивању савезних закона и других савезних прописа и општих аката. У првом случају, савезни органи управе могу вршити инспекцијске послове с овлашћењима прописаним савезним законом. Поред тога, у овим областима савезни органи могу се савезним законом овластити да под одреВеним условима: непосредно изврше одреБени уцравни посао из надлежности републике односно покрајине, да могу тим органима издавати обавезне инструкције, као и да могу оснивати организационе јединице на територији целе земље. У другом случају, остајући при начелу из Амандмана XXXI тач. 6. да су за извршавање и примењивање савезних закона у областима у којгша нису непосредно одговорни савезни органи одговорни органи у републикама и покрајинама, Нацрт допушта да савезни органи у тим областима могу само ако су на то изрично овлашВени савезним законом и у границами одреВеним тим законом доносити прописе о техничким мерами, мерами безбедности у саобраћају, о воВењу евиденције и друге прописе за извршавање савезних закона, којима се у интересу целе земле обезбеВује јединствено спровоБење тих закона. Пракса у примени Амандмана XXXI који je био ове вертикалне односе поставио много уже указала je на потребу да се у оквиру надлежности федерације у појединим областима доносе јединствени прописи за извршавање одреВених савезних закона који најчешће имају карактер техничких прописа било што обавеза за то произилази из међународннх уговора било да то захтева природа односа који се регулишу савезним законом (на пример, прописи о саобраћајним знацима на путевима, мерами безбедности у поморском саобраћају, и др.). 10. Уз чл. 253. (у вези с чл. 258 — 260, 271 —277). Реч je сада о једном не само чворном месту него и о најбитнијем месту устава за наше ново државно уреВење и за односе федерације с једне и република и покрасила с друге стране. Нећу дискутовати о садржини чл. 253, jep je то резултат познатог договора, усаглашених ставова политичких фактора. Не желим да улазим, нити би имало смисла ни ефекта да улазим у питање расподеле матери) е и димензије расподеле надлежности измеВу федера-

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА