Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одреди и да му се даду одређене надлежности и права у вези са оним што je напред речено. Што се пак тиче осталих прописа који се односе на заштиту јединственог јутословенског тржишта и начина спровоВења санкција у вези са евентуалним кршењем таквих прописа нови Нацрг устава само предвиБа да тек треба да се та питања регулишу, и то у вези са одреБивањем права и дужности федерације и њених органа. Тако се у члану 253, тачке 3, 4. и 11. говори о томе да федерацнја преко савезних органа уређује основые правке односе којима се обезбеђује јединство тржишта, затим уреВује систем друштвене контроле цена и обезбеБује непосредну контролу цена робе и услуга од интереса за целх' земљу; уређује и обезбеђује мере заштите од монопола и нелојалне конкуренције; уреВује основе правног положаја и пословања организација удруженог рада и пословног удружења на јединственом привредном подРУТЈу Југославије; уређује обавезно удруживање радних организација у пословне заједнице кад то захтева технолошко ј единство система у појединим областима привреде и кад je то од интереса за целу земљу; уређује ошпте услове за изрицање санкција, цоред осталог и за кривична дела и привредне преступе којима се нарушава ј единство југословенског тржишта. Може се са сигурношћу претпоставити да предстоји веома озбшьан, сложен и надасве веома обиман посао да би се припремили и донели потребни прописи помоћу којих би требало заштититн и обезбедити нормално функционисање јединственог југословенског тржишта. Када je реч о обезбеђивању функционисаша јединственог југословенског тржишта и о санкцијама помоћу којих би требало штитити поштован>е и примену уставных и других одговарајућих законских прописа на којима се заснива то тржиште, онда треба напоменути да све то спада, у крајњој линији, у надлежност Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и то, прецизније речено, у надлежност већа република и покрајина. С обзиром на то да се најважнија права и надлежности овог већа које се тичу доношења друштвеног плана Јутославије и утврВивања политике и доношења низа савезних закона путем којих се, поред осталог, регулише и материја везана за одре Бивање основа хг обезбеВивање функционисања јединственог југословенског тржишта, врше тако да се претходно увек обезбеВује усаглашавање ставова скушытина република и аутономних покрајина, поставља се питање да ли не би било целисходније и бол>е да je наВено неко ефикасније решење.за осигурање поштовања и примене уставних и остамхх прописа који се односе на јединствено југословенско тржиште. Ово се питахье поставља због тога што je досадашња пракса у вези са применом уставних амандмана, донетих 1971, који се односе на усаглашавање разних ставова република и покрајина (а та материја je сада регулисана у одељку 5, друге главе четвртог дела новог Нацрта устава), показала да je ово усклаБивање мишљења и ставова репубшхка и покрајина ишло доста споро. Треба подсетити на то колико дуто су, на пример, трајала договарања измеВу република и покрајпна у оквнру меВурепубличкнх комитета о програму и основным задащша дал>ег развоја пољопри-