Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСТВО И JABHO ТУЖИЛАШТВО

сно споразумом странака. Y том ставу се, дакле, говори само о већу. Следећи, трећи став посвећен je, исто као и први, државном суду. Не видимо зашто и самоуправни судеки орган не би могао да своју функцију врши као појединац. Y том саставу могу данас да решавају спсрове неки друштвени органи. Имам у виду Спољнотрговннску арбитражу и друге сталне избране судове при прнвредниы коморама. Према томе, требало би редакции 7 Нацрта некако исправити да буде сасвим несумњиво да појединац може да врши функцнју бар код неких самоуправних судских органа. II Остаде одредбе Поред горњих примедаба, ко je се односе на самоуправне судске органе, ja бих желео да укажем и на неке друге одредбе у глави о судству и јавном тужилаштву. 6. Нормативна подлога судског одлучивања Није јасно зашто државни судови суде само на основу устава, покрајинског уставног закона и закона, док се самоуправни акти самоуправних организацнја и заједница не помињу као нормативна подлога судског одлучивања. Ти акти су у чл. 195. наведени као акти на основу којих одлучују само самоуправни судскй органи. Данае није онако како у Нацрту пише, Хоћу да кажем да државни судози примењују самоуправне акте. Остављам по страни радне спорове и ограштчавам се на имовинскоправне спорове у најужем смислу речи. Тако, на пример, статутарним акто.м може да буде уређена супсидпјарна или солидарна одговорност једне рсновне организације удружепог рада у одиосу на обавезу друге основне срганизације удруженог рада у саставу исте радне организације. Државни суд ne у том случају да примени акт који ту одговорност прописује. 7. Зборно сућење од стране државног суда Пссебну пажњу привлачи одредба о зборном суђењу. Члан 197. проглашава у ст. 1. принцип да суд суди у већу, али у ст. 3. истог плана допушта одступање од тог принципа одредбом по којој се законом може прохшеати да у одређеним стварима суди судија појединац. Зборно суђење je значајан принпцп. Сваки од три члана већа оцењује ставове друге двојице, један од њих може другими указати на моменте ко je они нису узели у обзир, одлука je резултат дискусије. Двојица могу својим ставовима да ублаже претерану строгает трећега или да пооштре његов благ став. Укратко, суђење у већу пружа већу гарантију за таадост одлуке. МеЬутим, последньих година осећа се у нашем правосудном развоју тенденција да се надлежност инокосног суда прошири: све више правних ствари ставља се у надлежност судије појединца. Y једном елаборату Савезног секретариата за гфавосудне и опште управне послове, који je састављен 1969, каже се да пред општинским судовима а они су по овом питању,