Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
81
НАЦРТ УСТАВА И СТАТУСНЫ ПРОБЛЕМЫ ООУР-а
организације удруженог рада, да су на неки начин сервис или радна заједница која врши услугу за основые организације удруженог рада у оквнру привредне организације, или за интересне заједнице у које се удружују заинтересовани грађани или друга лица. То другим речима значи да могу бити у положају који имају осыовне организације удруженог рада, али да не могу бити основне организације удруженог рада. Овај текст није сагласан осталим начелима Устава, посебно члану 36. Устава који говори о конституисању основних органнзација удруженог рада. Друго, друштвено-политички, мислим да води опасности да створимо две категорије радника. Унапред кажемо да постоје неки радници који у оквиру свога рада не могу да образују осповну организацију удруженог рада, мада je њихов рад такође вреднован к, према члану 36. Устава, може да буде основа за мерење рада. Jep, члан 36. Устава јасно каже да се основне организације удруженог рада могу конституисати, ако постоји услов да се рад мери према тржишним условима, или на основу односа унутар радне организације. По овоме нспада да одређене категорије радника које се зову радници заједничких служби, не могу образовати основну организацију удруженог рада, и друго да могу бити изван неке основне организације удруженог рада. Значи не само да не могу сами као целина да буду основне организације удруженог рада, већ уколико нема ј у услова, оне ће се звати радна заједница, и биће изван основне организације удруженог рада. Y односу на амандмане на Амандман XXI. Значи имали би ситуацију да у оквиру предузећа, на пример постоје 5—6 основних организација удруженог рада, а да постоји једна трупа радника који нису ни у једној основној организацији удруженог рада. Мены се чини да ово са гледишта уставных амандмана није прихватљиво, или у најмању руку мораће се јасно казати, ако je тако зовемо да je то радна заједница због неких технолошких или других околности. Онда треба рећи да те радне заједнице имају иста права, одговарајућа права која имају радници у основним организацијама удруженог рада. А ако би тако рекли онда би могли да их изједначимо. На овај начин пошто се уговором између осталих основних организација и радне заједнице регулишу односи испало би да они не могу да врше она права која иначе радници, на средствима која остварују својим радом, могу да врше. Ван спора je када ово кажем да ове заједнице, радне заједнице заједничких служби не могу у односу на производњу да имају иста права, у односу на основну делатност основних организација удруженог рада. Али у односу на оно што на основу уговора добију као средства за вредновање свога рада, у односу на тај део, они морају и треба по Уставу да имају иста права као и друга радници. Отуда мислим да je покушај разликовања вероватно проистекао из страха да се не створе сувише мале основне организације удруженог рада, да се сам појам основное продукционог односа који везује у основи основне организације удруженог рада, на тај начин не декласира дотле да могу да се стварају ыеке маде парцијалне трупе, на бази било каквог удруженог рада.