Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

току рада Комитета, и тиме донекле анулирају предност коју су ове посљедње до тада имале захваљујући томе што су се „њихови” чланови у Комитету претварали у њихове адвокате. Тешко je, међутим, вјеровати да ће се на неки сличай начин ублажите посљедице једне друге врсте пристрасности која се такође јасно манифестовала у досадашгьем раду Комитета. Политичка груписања у сасременом свијету одражавају се, найме, и у ньеговом саставу. И ту се појављују „Исток”, „Запад”, „Трећи свијет”, са својим платформама и стратегијом коју спроводе у политичким органима. Манифестују ce, такође, и поједини регионални антагонизми (Индија — Пакистан, Израел —Арапи). Захваљујући томе често долази и до обнављања неких дискусија које су вођене приликом усвајања текста Конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације и имале јасан политички призвук. Карактеристично je, на примјер, да чланови Комитета из „источних” земаља непрестано теже сужавању компетенција Комитета, док они из „западних” земаља настоје да те компетенције што више прошире i 2 3). При томе, дакако, нико не иступа отворено у нме неке одређене политике; сви се позивају само па Конвенцију и њеног што досљеднијег спровођења у живот (што, као што je напријед речено, само по себи представља позитиван симптом, јер указује на настојање да се Конвенцијом утврђена улога чланова Комитета у некој форми ипак одржиј. Упркос видљивој „политизираности” Комитета, он до сада због тога није отворено критиковав, изузев од стране држава које су се сматрале директно погођеним неким његовим одлукама ( 24 ). То би могло да значи да државе прихватају овакав Комитет као нешто што углавном одговара постојећим приликама у међународним односима. Да ли je то и стварно тако, моћи ће се потпуније сагледати тек када Комитет отпочне да врпш и своја овлашћења на основу чланова 11 и 14 Конвенције, гј. када буде учествовао у рјешавању спорова, било између држава уговорница у Конвенции, или између држава уговоршща, с једне, и појединаца унутар њихове јурисдикције, с друге стране. У оваквим ситуацијама непристрасност чланова Комитета мора бита знатно снажније изражена, далеко више него при вршегьу овлашћења из чланова 9 и 15 Конвенције. Пошто ће, найме, у таквим случајевима постојати днректне оптужбе против појединих држава уговорница, биће од највеће важности да се што тачније утврде све релевантне чињенице, као ида се када се ради о процедури предвиђеној у члану 14 Aâ недвосмислен одговор на питање да ли je нека држа-

(23) То je нарочито дошло до изражаја приликом усвајања Правила процедуре Комитета.

(24) Сједињене Државе су, на примјер, критиковало Комитет због тога што je он, упркос томе што Сједињене Државе ннсу уговорница у Конвенцнји о уклањању свих облика расне днскриминације, скренуо Генералној скупштпни пажњу на ситуацију у Зони Панамског канала (о томе поближе у цитираном раду у Југословенској ревији за међународно право, стр. 355—357). Сличай случај се појавио и у вези са Израелом, који такођа пи je уговорница у Конвенцпји, због дискрнминаторних поступака на окупираним арапским подручјима (цит. рад, стр. 353—354).