Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КОМИТЕТ ЗА УКЛАЊАЊЕ FACHE ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Копачи a рјешења су преузета утлавном из ганског нацрта, тако да ce однос између Организације Уједињених нација и Комитета за уклањаае расне дискриминације појављује у основи као његов однос према Генералној скупштини. Y дискусијама које су вођене у Трећем комитету појавила су се врло различита гледишха о прнроди тог односа. Y суштини се радило о два опречна становишта: према једноме од њих, Комитет би, упркос томе што га не бнра Генерална скушптина, требало сматрати њеним органом; према другом схватању, Комитет je орган самих држава уговорница, у суштини независан од Генералне скушптине. Y прилог првоме од ова два гледишта иде несумњиво околност да je заштита права човјека, посебно његова заштита од дискриминације на расној основи, нетто за шта je заинтересована цијела меВународна заједница, а не само државе уговоршще у Конвенцији о уклањању свих облика расне дискриминације, из чега би слиједило да се Генералној скупштини, у којој je представлена огромна већина чланова те заједнице, не може оспорити ни право да утиче на спровођење у живот одредаба те конвенције ( 33 ). С друге стране се, меЬутим, такође с пуним правом истицало да не могу бити призната једнака права уговоршщама у Конвенцији и државама. које су у односу на примјену те конвенције само „посматрачи”, тј. које нису преузеле правне обавезе из те конвенције. По мишљењу делегата Француске, задатак надгледања спровођења у живот одредаба Конвенције могао би се Генералној скупштини повјерити тек онда када дође до подударности измеВу крута чланица Организације Уједињених нација и круга уговорница у Конвенцији ( м ). Постојећи текст Конвенције представлю покушај да се изнађе компродшс измеБу супротстављених гледишта. Права држава уговорница у Конвенцији заштићена су тиме што исклучиво оне одлучују о саставу Комитета. Интерес, пак, међународне заједнице у цјелини за спрјечавање и сузбијање расне дискриминације ма гдје се она појављивала, задовољен je установљавањем обавезе Комитета да Генералној скупштини подноси редовне годишње извјештаје о овојим активностима. Ничим, међутим, није прецизирано каква су овлашћења и обавезе саме Генералне скушптине у односу на Комитет за уклањање расне дискридшнације, односно у вези са извјештајима које јој овај подноси. Сам факт подношења извјештаја упућује на однос подређености и надређености. Ykoahko би то био случај и када je y пнтању однос Комитета и Генералне скушптине, овој посл>едњој би, у ствари, било дато право да надгледа рад Кодштета а тиме, посредно, и понашање држава уговорница у Конвенцији. Другидг ријечидга, тежиште у спровођењу мјера имшдед!ентације било би на Генералној скупштини, а Комитет би у том систему играо улогу неке врсте првостепеног органа. Осјећајући ове консеквенце установљавања обавезе Кохмитета да Генералној скупштини подноси извјештаје, неке делегације су у току дискусије у Трећем комитету инсистирале на то.ме да се та обавеза елиминише. „Ако Генерална скупштина треба да надгледа рад Комитета”, питао je представник Танзаније, „чему онда слу-

(зз) Вид. излагање јутословенског представника у Трећем комитету (A/C.3/SR. 1350, стр. 355). ..

(34) На истом мјесту.