Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

32

АН АЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТЛ

Упоредо са бројем правних факултета, брсјем студената и наставног особља, преглед бележи и развој броја дипломираних као изузетно значајан синтетички показатељ рада и политике образовања правничких кадрова. Преглед података о броју дипломираних студената права у раздобљу 1951. —1972. намеће закључак о позитивно] тенденцији и високом интензитету пораста броја лица која стичу дипломе правних факултета Србије. Из поређења данашњег бројног стања дипломираних студената са ситуацијом пре двадесет година, констатује ce утростручење броја оних који завршавају студије и одлазе у праксу. Иако коректно и адекватно, овакво оцењивање динамике броја дипломираних није довољно за ону праву, објективну оцену успеха у дипломирању коју je могуће извести само на основу једне детаљне, упоредне анализе већег броја параметара односа броја дипломираних са постојећим школским ефективима, потребама за правничким кадровима и аналитичког мерења тенденција у развоју. И најпростији израз поређења данаппьег бројног стања диплохмираиих студената права са бројем дипломираних у 1938/39. у којој je на Правном факултету у Београду дипломирало 749, а на ПравнОхМ факултету у Суботици 104 студента дакле укупно 853 на територији Србије, умањује донекле снагу напред нзнетог закхЪучка о високо.м порасту броја дипломираних, jep je данашњи број дипломираних само за 20% виши од броја диплохмираних у 1938. години. Покушахмо лк, да у овој анахшзи проширимо временску серију и на неколико година пре 1938. и посматрамо податке једне хронолошке цехуине, у раздобл>у 1936. —1972., долазимо до неких неповољних констатација, као што су; да je просечни годишњи број дишуомираних у читавом послератнохМ периоду био маши од просечног броја дипломираних у трогодшиту 1936 —1939., да je број диплохмираних студената у три школске године 1968.—1970. маши за 113 дипломираних студената од сташа ко je показу] е по.менути трогодишши предратни период, да се у последње две године, у 1970. и 1971. у условима три и по пуха већих образовних ефектива правних факултета и двоструко већих капацнтета за образовање правника, број дипломираних креће на нивоу из 1938. године, што несухмњиво довољно речито говори да продуктивност завршавања студија на правним факултетима Србије током последшпх двадесет година није била на потребној, ни жељеној висини. Трендови развоја броја студената права Мада се из приказа развоја основних категорија образовне делатности правних факухУтета Србије и коментарисаних особености тог развоја датах у облику једног ограниченог оквира за дескрипцију и реюш бисмо, првог квантитативно-аналитичког осврта на прегхуед изнет у табехш могу да сагледају опште црте образовне ситуације правника, знача] категорија које се излажу и питања која се расправљају захтевају детаљнија разматрања .