Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

41

ОБРАЗОВАНА И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

ca линијом ко ja je приказана на врху графикона илустрован je број дипломираних на Правном факултету у Београду. Праћењем те линије сасвим се јасно издвајају два супротна смера кретања: у почетном периоду узлазна тенденција којом се уписује развој од 1951. до 1963. године, а потом опадајући тренд од 1963. до краја посматраног периода; максимални број дипломираних редовних студената постигао je Правки факултет у Београду у 1962. години са 784 дип.лтшрана редовна студента, у броју који далеко премаша све раније и касније резултате које je остварио овај Факултет, a који до данас није постигао ни један други факултет у СР Србији; после постигнутог апсолутног максимума број дипломираних на овом Факултету опада, a последње две године се задржава на нивоу од 185 дипломираних што je безмало тек шести део ефекта постигнутог у 1962. години, а што значи да je данашњи број дипломираних редовних студената овог Факултета нижи и од броја дипломираних редовних студената пре двадесет година. Ако се у покушају да објаснимо ове промене у кретању броја дипломираних обратимо већ коментарисаном прегледу кретања броја уписаних студената на овај Факултет, потврђује се да су запажени смерови кретања у великој мери последица промена у кретању прилива студената у том периоду, што уосталом и видно решструје графикон 11. Упоређењем ових двеју графичких интерпретација произилази да je смањен прилив студената имао за резултат и смањење обима броја дипломираних што би било логично под условом да се стопа ефикасности завршавања студија нису мењале. Без овог услова, учињена констатација нас води у веома непријатан закључак о екстензивном, простом механичном исходу у успешном завршавању студија на Факултету што би било тешко прихватити, с обзиром на све што je учињено да се продуктивност наставног процеса што je могуће више повећа. Не желећи да се у оцени овог ефекта и узрока који je до њега довео поводимо за осећањима и утисцима, настојаћемо да овај услов констатујемо и колико je год могуће, објективно проверимо. Из издвојене временске серије за Факултет у Београду може се запазити да je коефицијент дипломирања (") за редовне студенте у 1961. години износио 49,2%, у 1962. 38,2%, у 1963. више од 25%. Просечни годишн>и израз овог коефицнјента за две последње године, за 1971. и 1972. износи нешто више од 16,4°/о, што je двоструко мање од постигнуте просечне стопе у ранијем периоду и говори да данас на овом Факултету дипломира тек сваки шести уписан пре четири године као редовни студент. Y допуну ових излагања поменимо још један податак, онај којим се обично оцењује осипање броја студената и конструише као однос броја редовних студената прве године студија и броја редовних студената који на време стижу у завршну, последњу годину студија. Из серије овако утврђених коефицијената обавештавамо се да je у 1961. години од укуп-

(Ц) Однос броја дипломираних редовних студената прека броју уписаних генерације од пре четири године.