Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постојање кривичног дела или ако су елементи дела пред њим признати v ls ). Y пракси, судови већином прекидају поступак. Каквог би смисла имало искључити могућност прекида у једном процесном систему у којем je парнични суд везан осуВујућом кривичном пресудом? Такво искључење би управо повећало опасност противречности између две пресуде која принципом везаности треба да буде избегнута. Схватање ВС Словеније, изражено у овој одлуци, супротно je устаљеном ставу у науци и пракси, по којима je прекид могућан кад год кривична пресуда може бити од утицаја на исход грађанског спора ( 19 ). Y складу je са таквим ставом становиште заузето у одлуци истог суда, од 13. 10. 1971, Пж 587/71, поводом жалбе против решења о прекиду поступка (30 1971—4—500). Ово решегье суд je донео због тога што je у току парнице по тужби за остатак дуга текао кривичнй поступай против туженог за дело фалсификоватьа износа на поштанској упутници. ВС Словеније je прихватио мишљење у жалби да je место плаћања дуга носиоцу жиро рачуна пословница код које се води жиро рачун и да се дужник своје обавезе не ослобађа исплатом дужног износа на пошти. Доследно томе, за мериторну одлуку у овој парници није од знача ja да ли je тужени стварно платно на пошти цео износ дуга или само износ који je на тужиочев рачун приспео. Зато je по жалби правнлно одлучено да нема места прекиду. 8. Промо радника да у регресној парници употреби одбрамбено средство које радна организација није употребила у парници по тужби оштећеног. ■ — Y парници оштећеног против радне организације за накнаду штете коју je проузроковао њен радник тужена страна није у своју одбрапу истакла чињеницу да je и тужилац одговоран за настанак штете (тзв. приговор подељене одговорности). Такво пропуштање не представља сметњу да радник, као тужени у регресној парници по тужби радне организације за накнаду износа исплаћеног оштећеном, истакне тај приговор. Y томе je суштина става ВС Југославије, изнетог у одтуци Реш Рев 297/71, од 29. 10. 1971 (30 1971—3—352). Са овим ставом треба се сложит, али под условом да радна организација није обавестила радника да против ње тече парница по тужби оштећеног. Из образложења уз ову одлуку не види се да ли je радник био обавештен, али мислимо да приказаны спор треба разумети тако да му обавештење није упућено. 9. Одлучивање о издржавању деце приликом развода брака. ВС Југославије je CBojoiM пресудом Гз 6/71, од 9. 4. 1971, којом je одбијен

(is) Прекид поступка не може се одредити због основане сумње да су сведоци лажно псказивали пред судом, ако се спор може решити на основу других доказа ВС АПВ, бр. Гж 221/1959, Гласи у к Адвокатске коморе АПВ 1960/7. Нема места прекиду поступка у граћанској парници против власника опасног погона док се не утврдн пред кривичним судом евентуална крнвична одговорност возача ВС АПВ, бр. Гж 403/1959, Гласник Адв. коморе АПВ 1960/1. Ова друга одлука засноваиа je на томе да одговорност за штету у том спору нема за претпоставку крнвнцу штетннка, него ризнк од употребе опасне ствари.

(iß) За југословеиско право види: Базала, Коментар ЗПП, 1969, стр. 9; Трива у Коментару Zugia — Triva И, стр. 491; Трнва, ГПП I. 1972, стр. 63. Y једној одлуци Р.рховног војног суда каже се да парнични суд није дужан (значи да може прим. Б. П.) да прекнне поступак у парници за накнаду штете да би сачекао окончање кривичног поступка поводом дога ђа ja из којег потиче штета (ВВС II Г 18/67, од 16. 3. 1967, 30—1—51). За аустрнјско право види нарочито Klein, Vorlesungen, стр. 71. и след.; Најман, Коментар I, стр. 692; Fasching, Kommentar 11, стр. 933.