Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

подробније разрађена, да би касније све више добијала у значају. За њихово упознавање најзначајнији je уставобранитељски Закон којим ce прописују казне и судски поступак за бунтовништво и издајсхво против државног поретка (од 22. X 1843. г)., као и Распис о примени закона о бунтовништву (од 26. 111 1852. г.), Ту су предвибена кривична дела против кнеза (његовог живота, здравља, слободе, правителства" и „правленија”), „основних народних права и земаљског устава”, удруживање у цшьу вршења ових кривичних дела, помагање, подстрекавање и непрщављивање учинилаца ових дела (®>), За утврђивање ових кривичних дела и кривичне одговорности њихових учинилаца, био je предвибен хитан судски поступак (пресуда ће се изрицати „скоро без сваког одлагања”), а постојала je и могућност пресуде in contumatio (чл. 15 и 16). Поменутим Расписом пропшрен je круг ннкриминација, тако да се проширењем добио потпун класичан систем ових кривичних дела. Расписом се нарочито инсистира на пропаганды и увреди власти. То не чуди, jep je реч о периоду снажне чиновничке олигархије. Државна власт je утеловљена у чиновништву и повреда чиновника значи повреду државе. Y пракси, ова су кривична дела по свему судећи била честа, нарочито за време уставобранитеља. 2. Boj на кривична дела. Мада се и раније срећу извесни војнокривичноправни прописи, у оквиру разних општијих аката, војна кривична дела су одређена у Војеном закону од 31. X 1839. г. ( 36 ). Подељен у 14 глава са 120 параграфа само једним делом садржавао je кривичну материjy. Важно je све до 28. IV 1864. г., када je заменен Војноказненим законом. Овај закон се није односио само на дужносты и кривична дела војника и старешинског војничког кадра већ и на уређење војске и војне формације. Поред чисто војничких кривичних дела, тј. оних ко ja су непосредно произлазила из војне службе и чисто војничких дужности, овај закон je познавао и нека општа кривична дела (која не проистичу нужно из чињенице војних односа), која су вероватно у извесном смислу могла бити занимљивија за војску и војну организацију: убиство и самоубиство, „блудочинство”, силовање, скотолоштво, педерастија, паљевине, „грабеж” (отимачина тубег добра), краба. Казне су биле веома строге. За „велика злочинства” казна je „најстрожија”; 50 до 100 удараца штапом („који се на два пут разумевају"), тешка тамница, робија са гвожбем од 1 до 5 година и велика шиба (§ 116). За „највећа злочинства” предвибена je смртна казна, која се изузетно може заменити мртвом шибом (§ 117). За „мање погрешке офнцира” предвибене су разне „безчастеће”, вшпе дисцишшнске него кривичне казне (§ 118). 3. Кривична дела државних службеника (чиновника). Развој државне власти у Србији, нарочито после хатишерифа од 1830. г, и посебно за време уставобранителл, карактерише се појачаном улогом чиновншитва, па отуд и улога прописа који се односе на њихов статус и рад, а нарочито на њихову дисциплинску и кривичну одговорност. Изградња чиновничког

(35) Пресудом из 1841. г. кажњен je оптужени само зато што je „склон побуни” (С. Максимовић пом. дело, стр. 139).

(36) „Зборник закона и уредаба", књ. I