Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

203

ДИСКУ СИЈА

схем, у свакој радио ј организацији, je основна организација удруженог рада. To je, дакле, аутономна радна ј единица са непосредним самоуправљањем као својим аашпм набојем. Непосредно самоуправљање je њена битна претпоставка, јер то je животни оквир у коме се могу изразити аутентични интереси основног произвоВачког састава. А само људи који су заннтересовани, који могу да ухичу на главке одлуке које засецају у њи хов живот, могу бити мотивирани да откривају све изворе продуктивности, да буду непрекидна покретачка снага, да изражавају сталну иницијативу, да шихово било непрекидно пулсира. Међутим, то je само једна стра на медаље. Другу йену страну представља обједињавање тих релативно самосталних радних ј единица у јединствену, повезану целину. И овде се налазимо у једном тренутку, пред ј едким проблемой о који смо до деценију или више ломили зубе. То je прелаз од шхгроке децентрализације, која je била карактеристична за прву фазу самоуправљања, у један целовитији систем самоуправљања који ће значити демократско обједињавање релативно самосталних делова у целину. И то у целину не само у оквиру једног предузећа, него самоуправљања у целини друштва. Начин на који Устав то формулише, а Платформа преузима, састоји се особито у тзв. самоуправном договарању, демократском уједињавању које није засновано на принципима хијерархијске надреВеыости и подређености. Управо стога један од великих задатака критичне научне мисли je да истражује: а) стварну садржину тих односа који се договорима успостављају, иб) социјалне претпоставке које воде оживотворењу те идеје економских, социјалних, организацијских, правних мера које то осигуравају. Друти моменат се односи на економску садржину самоуправљања, нових односа, који се успостављају између радних организација, а нарочито на владање проширеном репродукцијом. То je можда и најсадржајнији део текста, иако такав суд предпоставља већу компентентност од моје. Но, следеће идеје су особито важне. Прво, то je одлучан захтев у погледу економске основе самоуправних организација. А то значи преокретање досадашњег односа који влада измеВу привреде, на једној страни, и банака на другој. То je захтев да средствима владају привредне организације, а да банке буду у положају инструмента, функције удруженог рада, а не обрнуто. Реч je о томе да основне организације удруженог рада имају своју релативно самосталну економску основу, извесна неотуђива права уставом подређена у располагању дохотком, акумулацијом. И друга, да свака јединица влада резултатима свога рада, да joj се она не могу отуђити, и истовремено да се та средства уједињавају, да се концентришу на најпроизводније тачке, да не буду кметски везана за изоловане радне парцеле, дакле, да не буду распршена. Jep без њиховог уједињавања, концентрације, нема могућности већих привредних, технолошких, материјалних подухвата, што je закон савременог развоја. Кључно питање je ко влада тим заједничким средствима, темељ чије економске моћи су она? То су огромна средства када се уједињавају. Али ко њима влада, чију друштвену моћ она стварају, да ли моћ државног апарата, или осамостаљених врхова у индустријским гигантима и банкама. Како да се избегне опасност да се односи између колектива заснивају на својинским правима