Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

255

ДИСКУСША

гизма, лажног левичарства и свих осталих видова антисамоуправног иона шања и социјално-полихичке демагогије. Како ствари стоје на Београдском универзитету? Осећа се акционо, кадровско и организационо јачање Савеза кому-Iшста, као револуционарне организацнје радничке класе. Отпочео je и развија се рад на његовом идејном и марксистичком образованьу, као и борба против свих несамоуправних структура и сегмената. Из Платформе произлази да Савез комуниста мора остварити јачи утица ј на целину развоја самсуправних социјалистичких односа. Остварење ове задаће нити иде нити ће ићи лако, јер није мали број оних који то не само што оспоравају него и ометају на разне начине. Ту спадају и они који систематски лансирају тезе о некој поновној „чврстој руци”, о нехуманизму, о лову на вештице, о бирократизму као сталном постајању у нас и низа других измишљотина из арсенала буржоаске антикомунистичке делатности. Колико су та тврђења не само нетачна и смешна него и апсурдна не треба посебно наглашавати. Ми, меЬутим, морамо идејну и политичку офанзиву против такве делатности и даље наставити. Револуционарна активност се не сме ни разводнити, ни отупити, нити пак практични кораци попово одлагати. Не смемо ни за тренутак заборавити да су носиоци либералистичких и малограђанско-анархистичких схватања о улози Савеза комуниста и праксе која je одговарала тим концепцијама, као и носиоци техиократских схватања у погледу развоја нашег друштва који су своју технократску идеологију покушавали да прикрију либералистичким паролама, настојали да девалвирају улогу свесних организованих социјалистичких снага, да Савез комуниста стално потискује на маргине живота (а одатле до његовог потпуног елиминисања нема ни једна стопа) и да га под паролом „немешања” и другим апотеозираним „аутентичним” творевинама скрену са главног колосека свакодневне револуционарне политике и друштвеног одлучивања. На нама je обавеза да се максимално заложимо на јачању водеће идејно-политичке улоге Савеза комуниста, jep je она неза обилазна претпоставка нашег прогреса, с једне стране, и борба против национализма и шовинизма, великодржавног и великосрпског хегемонизма, националистичког сепаратизма, централистичког унитаризма и антикомунизма који се рафинирано заогрће у рухо тзв. нове левице, с друге стране. Борба против фракционаштва које je још присутно у многим epe динама и структурама такође представл>а један од најзначајнијих задатака Савеза комуниста, jep je оно по своме бићу било и остало детронизатор јединства Савеза комуниста. Како ствари сто je са нашим Факултетом? Нагомилани проблеми од раније, као и постојање разних Савезу комуниста туђих идејних схватања и струјања, јасно су се манифестовали, а у неким случајевима и крајње нападно испољили. Национализам, либерализам и групаштко деловање било je већ примило видне размере. Писмо друга Тита и Извршног бироа Председништва СКЈ били су знак и за наше чланство да почне изоштравати своја отупела чула и одлучно крене против ретроградних гледишта, хтења и њихових носилаца.