Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лизадије. ( 9 ) Фердрос додаје да Pacta sunt servanda није једина основна норма на којој почива меВународно право. Постоје још и друга правила, чнји основ Фердрос извлачи у крајњој линији из природног права. ( 10 ) Јозеф Кунц (Ј. L. Kunz) ученик, касније колега Келсена, јесте несумњиво најдоследнији „келсеновац”. Нормативпстичка теорија наишла je и на врло живу и оштру критику. Истакнуто je, поред осталог, да има врло мало практичног значаја, да није у складу са модерним мишљењем, jep je доктрина 20-тог века отшила даље од механичких тумачења 19-тог века. Заиста, при данапньем степену испреплетености друштвених односа и проблема, немогуће je изоловати право од осталих друштвених наука, односно, од целокупног друштвеног збивања. Келсен, као што je то већ напоменуто, указује да je свој систем права изградио посматрањем друштвеног живота, да право има друштвену улогу тј. да не постоји независно од друштва. Али, с тим у вези додаје, да се, када je реч о проблему основа правних правила, треба држати строго правних оквира и елиминисати историјске, социолошке или друге сличне обзире. Ту je чиста цротивречност у Келсеновој теорнји. Ако je до апстрактних правних категорија дошао путем посматрања друштве них односа, логично би било да и основ тих апстракција потражи анали зом тих истих односа. Нема сумње да je сваки правки поредак, до извесног степени, заснован на хијерархији норми, али у крајњој анализи немогуће je право објаснити правом, као што то чини Келсен, већ треба поћи од друштвених односа које су довеле до стварања одређених правила. Међутим, Келсен уттрошћава ствар сводећи цео проблем на основну норму, чија je битна функција да пружи надлежност законодавцу да створи одређено правно правило. Овакво решење одвело je писца на терен потпуно нереалне конструкције права. Једна хипотетична норма, на што je, уосталом, много пута и указано у доктрини, не може бити објективан основ, како у интерном, тако ни у међународном праву. Реч je, дакле, о једној фикцији, о једној извештаченој конструкдији која виси у ваздуху. Келсен при том указује на природне науке где се научници често користе хипотезама. Али ова аналогија није среВна. Y природним наукама хипотезе имају провизоран карактер при утврВивању чињеница. Ако таква утврВења немају места и хипотезе отпадају. Насупрот томе, у Келсеновој теорији хипотеза je основна норма са дефинитивним карактером. Професор др Јован БорВевић у предговору Келсенове књиге: „Општа теорија права и државе” која je у нас преведена 1951, правилно запажа да право јесте специфична техника друштвене организације и ту се слаже са Келсеном; али, по његовом схватању, Келсенова дефиниција права пронстиче из погрешне пред ставе о праву, као скупу норми које исцрплзују садржину права независно од оних друштвених односа који су условили стварање норми и њихов садржај. Келсен објашњава право као затворени круг, а то противуречи стварности и историјским чшьеницама.

(9) А. Verdross; Le Fondement du Droit International, Ree, des cours, 1927, Том 16. erp. 286.

(io) A. Verdross; Völkerrecht, Берлин, 1937, стр. 39.