Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

крајинским кривичним законима. Нацрт предвиђа, као и Кривични законик, три категорије васпитних мера: дисциплинске, мере појачаног надзора и заводске мере. При шради Нацрта истицана je идеја да се као посебна врста мера предвиде и „васпитно-здравствене мере”, које би обухватале одговарајући медицинско-психијатријски третман малолетника на слободи у случајевима када нема услова за примену одговарајуће мере безбедности. Овај предлог није нашао места у Надрту, али je зато код мера појачаног надзора и заводских мера посебно унето да оне могу обухватити и трајније „мере лечења”. На тај начин je дата законска могућност да се у оквиру ове две врсте васпитних мера могу прописати и мере које би биле здравственог карактера. Новина у Нацрту je и ограничење трајања заводских васпитних мера на 5 година највише. Смисао ове одредбе je да се онемогући прохшсивање, кроз републичко и покрајинско законодавство, таквих заводских васпитних мера чнје би максимално трајање прелазило 5 година. Оправдање за овакво ограничење лежи у уверењу да je овај рок доволен за остварење третмана усмереног на поправљање малолетника и ње,гово опште и професионално образовање, односно да би се лужи боравак малолетника у дому могао негативно одразити на његов даљи развој и друштвену адаптацију. Нацрт садржи и начелне одредбе о могућности измене одлуке о изреченој васпитној мери, обустави њеног извршења пли замени са другом васпитном мером. Законима република и покрајина треба да се деталније регулшпу услови под којима се то може вршити. 5. Одредбе о кажњавању малолетника (члан 69. и 70. Нацрта). У односу на обим регулисања казне малолетничког затвора у савезном кривичном закону, дошла су до изражаја два различита схватања. По једном, савезиим законом би требало прописати само врсту казне која се може изрећи малолетницима и њено минимално и максимално трајање, док би сва остала питана (услови за изрицавье, начин одмеравања, нзвршење, итд. била регулисана републичким и покрајинским законима. Ово становиште je полазило од стриктног тумачења одредаба члана 281, тачка 12. Устава СФРЈ, према којима федерација својим законима уреbyje само општа правила о кажњавању малолетника. Аналогно регулисању васпитних мера и кажњавање малолетника би требало регулисати само са неколико начелних одредаба. Аруго становиште je полази\о од карактера ове санкције. По нему, и перед тога што се примењује према категорији делинквената чији je статус посебно регулисан у кривичном праву и разликује од санкција које се примењују према пунолетним лицима, ипак je реч о специфичној казни лешења слободе. Пошто савезним законом треба детально да се регулишу све врсте казни и услови за гьихову примену, аналогно би требало постугагти и при овој казни. Ако би се савезни кривични закон ограничио само на прописивање врсте казне и њено минимално и максимално трајање, створила би се могућност да се републичким и покрајинским законима пропишу различити услови за њено изрицање и различита правила за њено одмеравање, што би практично значило увођење различитих казни за малолетнике Решење које je прихваћено у Нацрту савезног кривичног закона ближе