Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

Антонијевић Зоран

Колико сам пратио досадашњу дискусију, имам утисак да углавном у својим излагањима полазимо од онога што се догаВа, или што бн требало да се догаВа овде у нашој кући, меВу нама, и то je несумњиво један од најважнијих и једна од најнормалнијих ствари. Ja бих тим размшшьавьима додао још неколико са нешто мало друкчијег аспекта, са аспекта како иде ова наша реформа, коју сви и те како желимо да спроведемо. Ми осећамо да je, не крајње време, него више немогуће остати у свему при досадаппьим концепцијама. Мислим да та реформа мора да буде спроведена имајући у исто време у виду и наш однос према друштву. Кад кажем однос према друштву, мислим при томе првенствено на однос Факултета према оним организации ама, институцијама, службама, управи за које се првенствено наши студенти припремају. Разумљиво, кад кажемо организације, ту подразумевамо привредне (и уопште радне), политичке, друштвене и друге организације. Сматрам да смо у том правду ипак релативно мало до сада учинили. Додуше, знамо да смо пре неколико година настојали да у овом погледу остваримо контакт са представницима појединих организација, управо онда кад смо доносили статут Факултета о коме je било речи овде. Знамо да je тада одзив био, да тако кажем траљав. Међутим, чињеница je да се од тада променило много шта у нашём друштву, а вероватно смо се променили и ми. Зато мислим да не можемо ни овај наставни план, наставне програме, па чак ни режим студија, ни начин пзвођења наставе итд. да гледамо само са гледишта наших досадагшьих искустава овде, у овој кући, него свакако да морамо да поштујемо и друга искуства, да мало бол>е уочимо и друге потребе, јер ми се не школујемо само за себе, да би сами себи били довољни. Стога би у овом процесу спровођења наше реформе морали наћи начина да врло активно не само консултујемо, него и да омогућимо равноправно учешће људи из тих организација, органа итд., јер сам сигуран да би нам они и те како могли указати на поједине наше досадашње слабости. Даље, мислим да морамо мало даље (имајући у виду оно што je друг Кошутић рекао) да ову нашу досадаппьу, релативну затвореност још више разбијемо, да Факултет учинњмо још отворенијим. Ja лично, рецимо, не видим зашто не би исто тако поједини другови који раде у разним институтима, другим институцијама, у пракси, итд. говорили управо о оним питањима овде (чак и у оквиру наше редовне наставе) која они често познају боље од нас. Не стидим се да то признам, јер мислим да je то код сваког предмета магье-више тачно, да не може сваки наставник подједнако интензивно да обрађује и продубл>ује сва питања која се у његовом предмету појављују, а то није ни потребно. Затим, иновација знања je стварно нешто што се пред нас поставлю као веома хитан и важан задатак. Треба имати контакта на разним скуповима са нашим дипломираним правшщима из прксе, па тек онда видети колико им треба помоћи и сада, после дипломирагьа, у ту-