Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

199

ДИСКУСИЈА

траже хнтна решења. Само се по себи разуме, ови проблемы, у новим условима траже и нова решења. Но, исто тако, треба рећи да они мало говоре, мислим на ове закључке, о пројекцији друштвених потреба за правницима. Ове потребе су факултету делимично познате, у ужим размерама, или у погледу појединих служби, али се због недостатка широких показателе на томе не заснива политика уписа на факулет. На ово смо, приликом разговора, сугестија и молби наших друштвено-политичких органа да преиспитамо наше могућности за повећањем броја студената у овој школској години и уписа студената у прву годину (првобитно утврђени број био je 800, као што нам je познаю-, ми смо уписали joui 300 новых студената), озбиљно на ове последние упозоравали. Када je реч о наставным плановима, програмима, режиму студија, онда можемо рећи да смо вршили разне адаптационе захвате у планово, програме, и режим. Сигурно je, нисмо у свему увек нашли права и праведна решена. Али, пошто се реформа не завршава нормой то досадшна искуства могу и треба да нам помогну и да нам покажу и означе даље правде деловања у наставе у целини, подразумевајући: предавања, уџбенике, вежбе, испите и др. Сада управо ужурбано, а то не значи површно и формално, радимо на нацрту Статута Факултета, тзв. педагошког статута, који ће садржавати планове и програме, режим, итд. за обе основне организације Београд и Крагујевац и суочени смо с темом наставник планова и програма, а то значи с темом о перспективы даљег развоја нашег Факултета. Питање режима студија je неодвојиво од осталих проблема који се не могу заобићи. Чињенида да je просечно студирање негде око 7 година, довољно речито новори о тежини и озбиљности. Y том светлу морамо посматрати захтев за убрзавањем студија. О свему овоме наши студента треба и морају, то je наш апел, да отворено и гласно кажу своју реч и чине аргументоване предлоге за боља решена уз уважавање и супротних мешљена, јер само тако наћићемо и права и праведна решена, Имајући ово и друго до сада истакнуто од стране учесника у разговорима и дискусији у виду, ми морамо поставит питање и наћи одговор: како остварити наше заједничке задатке и интересе? Континуирани рад и сарадња свих заинтересованих су неопходни, али хтели ми то или не да признамо, наш продует je у много чему до сада био, што није било заједничке акције и договора у свим или бар битним питањима. Самоуправно организовање и реформа су процес, а не формално-правни поступай. Учешће студената у органима управлана и у остваривагьу задатака je драгоцено, ново и прогресивно што младост носи сабом мора бити схваћено као задатак. Често je наша пажна била ангажована на нека мања важна питана. МеВутим, многа питана која се данас постављају и траже праве одговоре нису ангажовала све нас, а ми неким од тих питана нисмо поклонили дужну пажну. Аал>е, у погледу суштинских промена и даљег менана, чини ми се да смо сви, бар хоћу да верујем, а сигуран сам већина, управо за то менане, јер, то показује дужина времена наших договарања и тражена правых решена.