Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бити човек који на то гледа уско, круто, бнрократски који се ослања само на слово закона. Устава, самоуправног ошптег акта. Не. То мора бити стручно и политички изграђена или зрела личност и то по правилу из реда људи који стварају, примењују и развијају наш самоуправни систем, тј. који га познају и желе да га усаврше. Y супротном, цео систем самоуправног судства, а посебно судова удруженог рада, остаће само лепа жел>а, пуста декларација мртво слово на папиру. Y том погледу сматрамо да могу имати нарочито велику улогу друштвено-политичке организације, пре свега, Савез комуниста, синдиката, ССРНЈ и тако даље. Сви они на свој начин, у оквиру својих права и обавеза, могу учинити да судови удруженог рада постану истински носиоци учвршћења и развитка нашег самоуправног система, организованог на јединственим основама у целој Југославијн. При свему томе, вала имати на уму да судови удруженог рада представљају камен темељац читавом нашем судском систему, посебно систему самоуправног судства, од чијег успешног рада у многоме зависн, или бар може озбиљио да зависи, дали живот и рад чнтавог нашег судства а нарочито самоуправног. Они су Уставом тако креирани, тако постављени да заиста представљају бисер његове концепције система, али и огледало даљег развитка не само судства, него и самоуправљања у целини. Наше друштво je креирало Уставом систем који нема утледа у свету. То je, дакле, млад систем ко]и треба чувати, развијати и неговати. Ако инструмент створен у том цилгу буде неадекватно поставлен, а нарочито ако буде погрешно усмерен и сл., може бити озбиљних последица. Наше самоуправно друштво почива на ћелијама самоуправљања основној органнзацији удруженог рада, месној заједници, самоуправно] интересно] заједници и другим самоуправним организацијама и заједницама. Друштвено-политичке организације треба баш у ньима да воде битку за афирмацију судова удруженог рада, за њихов успешан развитак, због тога што ће судови удруженог рада, углавном, у вршењу своје функције примењивати, поред Устава и закона, самоуправне отттттте акте, т]. оне акте које сами радни луди доносе, који најбоље могу да виде, да осете шта вал>а а шта не, како један конфликт треба решити, уредити однос и тако даље. Лэуди ко]и буду радили у судовима удруженог рада морају бити креатори система самоуправног права, односно селектсри свега што се у њему показује као сметња, кочница или било каква препрека за дали развитак самоуправљања. Они морају имати већу смелост и слободу у посматрагьу, односно тумачењу норми које треба применити, или уставног система као таквог, када конкретне норме нема, а однос се мора уредити, ]ер су стављени уставним системой у позицију ствараоца норми нашег самоуправног система, чиниоци његовог учвршћења и развитка. Ако се тако не буде чинило, постоји опасност да се створе различит погледи на основна, битна питања нашег самоуправног система, уставног поретка. Да се створе условн да сваки самоуправни субјекат ствара неке своје норме самоуправљања, па чак, и неки сво] систем норми, посебно ако се узме у обзир да посто]е ]аке самоуправне организације и заједнице у којима je то, објективно гледано, могуће остварити. Као што je речено, наш самоуправни систем je једннствен систем радшгчке класе и свих радних