Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

280

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАК¥ЛТЕТА

сматрао суштаственим, каузалним Ова се врста грешака среће у свих писаца са претежном индуктивном оријентацијом у методу истраживања. Чак се и чувена „Смнтова догма” објашњава једностраношћу примењеног индуктивног метода, односно одсуством метода сукцесивне верификације закључака путем метода дедукције ( и ). Веома je позитивна страна ових текстова у томе што су мање спекулативни, мање су оптерећени општим базичним претпоставкама типа субјектнвне корисности, које текстовима других аутора, савременика Светозара Марковића, дају характер предискуствено дефинисаних система. Овде се, напротив, из обиља историографске граЁе (али не само нье) извлаче релевантни закључци за економску науку и политичку акцију. Но тим закључдима, најчешће, недостаје оно суштинско, каузално објашљење које добијамо тек дијалектичким методом. Да се аутор њиме служио, дошао би, извесно, до потпуно друкчијих ставова о односима које je испитивао; на пример, о породичној задрузи. Не можемо му, међутим, замерити што то није учинио: његова Начала народна економија методолошки не заостају за текстовима писаца који су му служили као узор, а у садржинском смислу се од њих разликују по томе што из Начала провејава искрени револуционарни, социјалистички поглед на свет. Ове Марковићеве вредности посебно долазе до изражаја на терену испитивања политичких односа, на којем су и формална логика и функдионалистички приступ могућнији но у егзактној економији ( х ). Присутни елементи дедуктивног закључивања почивају на премией богатства, скупа употребних вредности. Пако му je у тренутку писања Начала Марксов Капитал (I том) био познат, Марковић због своје раније методолошке одређености ( 31 ) није могао да ту своју базичну премису замени вредношћу као друштвеним односом. Због тога није првенствено истраживао однос двеју основних класа у капитализму, па je, дрема ставу израженом у Начелима, основна унутраппьа противречност у капитализму однос између сталног и оптицајног капитала ( и ). То je онај истн однос који неокласична школа ставља у центар свог интересовања, вршећи тако ревизију оне друштвене функције науке коју je Марковиђ mtao у виду. Тако се и он, нехотице, сврстава уз оне ауторе који су радну теорију вредности напустили из идеолошких и апологетских разлога, разлога које Марковић никада не би прихватио да прерана смрт није прекинула његово стваралаштво. Мислимо да се с правом може поставити питање због чега се Марковић мање бавио гголнтичком економијом капитализма (или, Марксовим речима, критиком политичке економије), а више je економију, бар

(**) На пример: веза нзмеђу непријатностн рада и произвола добијеног радом (ibid., стр. 40) или утидај морала на успепшост производите (ibid., стр. 103). ( w ) Вид.: Adam Smith, пит. дело, стр. 46—48 , 50 , 60—61. С 3O ) Србија на Истоку садржи обилие примера сјајне политнчке анализе а то она представла и у целинн. ( 3I ) Та одређеност je дошла до изражаја још у чланцима објавл»иваним у листу Раденик , у бројевнма који су излазили током друге половине 1871. године у Београду. Мишл>ен>а смо да je исувише мало времена протекло да би под утицајем Капитала Марковић vi ora о да радикално измени свој методолошкн апарат. (“) Вид. стр. 92-