Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

287

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИКА

Поставлајућн питање и нудећи одговоре који су објективно одговарали најконзерватнвнијим друштвеним снагама, Роберт Малтус je започео дијалог са представницима других научних и идејних оријентација, током које су дискусије развијена још три релативно деловита приступа проблемима динамике становништва. Каснији класичари, наводимо пре свега Џона Стјуарта Мила, не стварају алтернативну теорију становништва,, али веома успешно доказују нелогичност Малтусових тврдњи. Мада су доказима изведеним на основу индуктивне опсервације динамике и структурних промена становништва у Европи (али на тренутке и неким априорним ставовима) указали на неодрживост теорнје чијим се творцем сматра Малтус, класичари и неокласичари нису позитивно определивали свој став према становништву. Следећа два приступа становништву су заступлена у радовима класика марксизма. Иако они нису узајамно исклучујући у потпуности, сматрамо да има основа да их третирамо одвојено. Први од њих je изражен у Енгелсовим радовима Анти-Дирингу и Пореклу породице , приватна својине и државе С 57 ) и може са најкраће резимирати као тврВен>е да између двеју врста производив (производив добара и производив луди) не постоје односи каузалног типа. Касније су марксистички писди покушавали да ово тврђеие објасне тако што би независност двеју врста производив одредили путем детерминисаности двају временски сукцеснвних периода једном од иих. Друти марксистички приступ се развија из много општијих, алы и неодређенијих премиса него што су Енгелсове. Он се везује за Марксове текстове, нарочито за Grundrisse С 53 ), и мада није јасан у погледу односа према малтусовском проблему (али то не значи да je неодреВен према тврБеиима ове школе!), он даје основа за један научно исправили однос према становништву. На овом месту задржађемо се на оном приступу којег смо назвали класичним (и неокласичним), jep je то, у ствари, позиција са које je Марковић критиковао тада веома утицајне представнике малтусовског учена, а, с друге стране, сагледаћемо могући алтернативни марксистички приступ који, иако нецеловит, стоји на чврстим позицијама конфронтације не само са Малтусовим учеием него и са наведеним класичним. Ово не чинимо с намером да супротставимо или на било који начин упореВујемо два приступа, већ само зато што у другом видимо могућу алтернативу далег развоја претходног приступа. Сматрамо да овде није неопходно излагаие Малтусових схватаиа о становништву, добро познатих још у време објавливаиа иеговог An Essay on Population. Иако идеја о бржем порасту становништва од гюраста производив средстава за живот није орнгинална (.”), односно, она je у фрагментима постојала и пре наведеног Малтусовог дела, ипак

(О Фридрих Енгелс, Порекло породите, приватног власништва и државе, И забрана дела, т. 11, „Култура", Београд 1948, стр. 177, 285. Овакво схватање детерминанта друштвеног развоја може се (развијено) наћи у; Радомир ЛукиВ, Основа социологије, Београд 1964. С 5B ) Вид.: Карл Маркс, Теме/ъи слободе, ~Напријед”, Загреб 1974, стр. 25. и даље. (”) Вид.: напомену бр, 55.