Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

458

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цања тзв, „младог Маркса”, који се још није ослободно хегелијанске грознице. Ове крајности нису нимало случајне и, мислим да неће бити еувишно, за анализу главног проблема, да се оеврнем на њихове узроке у нади да ће се тиме прекратите миоги неспоразуми. 1. За прве тумане Маркса, оне од којих се он сам оградио изјављујући да није „марксист", као и за представнике различитих варијанти ревизионизма, догматизма и дијаматизма, карактеристинно je ово друго схватање. Крајње поједностављено, ту се поставља теза о „младом Марксу” који je до својих првих економских радова у фази интелектуалног сазревања и осамостаљивања, те зато, све што je он тада створио, недовољно je орипетално тражење свог пута, оптерећено присуством Хегела и сувишним филозофирањем. Као последица оваквих схватања многе су Марксове идеје, a међу њима нарочито ова о отуђењу и разотуђењу, остале ван видокруга ових марксиста. Они су усредсреВени на „ј едино вредне” касније радове „зрелог Маркса” који je економиста пре свега. То je разумљиво, jep je период од краја XIX и цела прва половина XX века, па и даље, време великих потреса у којима човек не само да није предсгавл>ао највишу вредност већ je, напротив, отргнут од бога, постао безначајно „зрно песка" ( 9 ) с којим су се поигравали вихори најразличнтијих сила: понев од светских ратова, па све до моћне државе и харнзматских личности. Поменути марксиста су тражили одговоре на питања које je ово време постављало, те су у Марксовом економском учењу, icoje су претходно вулгаризовали и свели на економски детермшшзам, пронашли ону силу ко ja ће, сама по себи, избацити то беспомоћно „зрнце песка” на острво среће. А за његов угодни живот, без противречности и отуђења, они су се потрудили да му у три лекдије испредају: прво, о грима принципима материјалности света, који нас окружује; друго, о четири принвдша дијалектике којнма се разрешавају све противречности у том једноставном свету; и треће, о етапама класне борбе, (тј. о пет друштвено-економских формација), кроз које пролазн људско друштво до свог ослобођења ( 10 ).

(9) Метафора која се често сусреће у делима представника фнлозофије егзистенцнје. (10) За илустрацију овог парадоксалног закључка нека послужи начин како Марксово схватање отуђеља интерпретира проф. отац Мијо Шкворц, професор филозофије на Тео лошком факултету у Загребу, желећи доказатн да нас и сам марксизам ~води у крило божанства”. Напме: ~ . . . Но, \ш смо ради данаипье /ьудске заузетости правца и стварне оријентације желелн показати да нас заправо највише свијет вриједности, што их толико наглашава и кршћанска и некршћанска филозофија, на примјер марксизам, води у крило салюта божанства. Хтио бих само наломснутн што се тнче Маркса, да je у свих својпх пет гласовитих алијенација или отуђеља бранно човјекове вредноте и мени се чини да je неке од гы ix изванредно одбранио, готово свс до оне посљедње. ... И ьш кажемо да je он неке ствари изванредно добро ухватио. Он je човјека хтио спаскти од иолнтичке тиранн je, од политичке алијенацнје, и добро je то учинио, јер човјек мора бити слооодно одлучујуће биће. Он га je хтио спасити социЈално од класних душмана, значи човјека као човјека јако добро, и ми сви данас пледирамо за то. Он га je хтио спасити од економске алијенаliiije, значи као произвођача с обзиром на плодове рада, на салю дјеловање, природу и другог човјека аферим, то je све у реду. Он га je хтио спасити од филозофске алпјенацпје а то значи од таквих кривих система који му нећс свијет право дотумачити, jep je сам