Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

томе су, пре света, организација производив и друштва у класном друштву, где je, у условима поделе рада и бирократски организоване државе, човек сведен на обичан точкић фабричког или државног строја С 22 ). 3. ОтуЪеьье од свог људсгсог родовског бића које, као што смо видели, чини свесна, слободна и сврсисходна делатност човека; „...Будући да отуђени рад човјека 1. отуђује природу, 2. салют себо, његову властиту дјелатну функдију, његову животну дјелатност, он човјеку отуђује род; он му родни живот чини средством индивидуалног живота. ... Отуђени рад чини, дакле, 3, човјекову родну суштину, како природу, тако и његову духовну родну моћ, њему тућом суштином, средством његове индивидуалне егзистенције" (исто, стр. 250 —252). 4. Отућење човека од човека „Непосредна конзеквенција тога, што je човјек отуђен производу свога рада, својој животној дјелатности, својој родној суштини, јест отућење човјека од човјека. Ако ce човјек сам себи супротставља, онда ce њему супротставл>а други човјек”. (Исто, стр. 252). ОтуБење предмета рада и салют рада у стварности се мора изразити у томе што ће тај рад као туВа делатност и туБи производ припасти неком другом бићу. Којем? „Туђе биће колге припада рад и производ рада, у чијој се служби налази рад и за чије уживање постоји производ рада, то биће може бити само човјек сам. Ако производ рада не припада раднику, ако je њему насупрот туВа сила, онда je то могуће само због тога што припада неком другом човјеку изван радншса. Ако je његова дјелатност за њега мучење, онда она люра бити ужитак некоме друтоме и животна радост неколlе друтоме. Само човјек сам може бити та сила над људима а не богови. не природа". (Исто, стр. 253). Све ове видове отуВења сусреВелю и у каснијим Марксовим радовима, нарочито у „Капиталу”, где je на низу места студиозно продубљена критика отуВеног рада, започета још у „Раним радовима”. (На пример, објашњење капитала као акумулираног вишка вредности, закон акумулације капитала и осиромашење радничке класс као и драстичннх форми отуВења до којих доводи фетишки карактер робе, конкурендија, експлоатација итд.). Ова отуБеност човека у производној сфери чини основу осталим облицима отуВености у свим осталим областима л>удске делатности. Наиме, у различитим областима друштвеног живота као последида тог отуБења настају разне друштвене творевине које, отуВене од човека.

(22) К. Маркс, „Капитал”, „Култура”, Београд, 1947, том I, стр. 289.