Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

442

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сома су мање познате од X хромосома. Између њих се разлика по)авл>у)е у локализацији гена, дужини варијација, флуоресцентном бојењу итд. Полни хромосомы се могу специјалним бојењем доказати v ћелијама слузокоже усне дупље, корена длаке и у крви. Y ћелијама корена длаке мушкарца нема телашаца која јасно флуоресцирају у шире.м пољу. Овакви налази имају знача) у судскомедицинској пракеи ако je у питању нејасан пол. Дијагноза мушког пола иде путем искључивања. То значи; ако у ћелијама нема телашаца која флуоресцирају онда оне припадају мушкој особи. Ова метода се може применити и у случајевима псеудохермафродитизма, као и када се у врсних спортискиња жели утврдити пол. Познато je да врсне спортискшье могу учествовати на великим такмичењима тек после утврђивања секс-хроматина. За преглед се узимају ћелије корена длаке или ћелије ешгтела усне дупље. Y крвним елементима, на пример, леукоцитима могу се наћи телашца која флуоресцирају и то има значаја у одређивању пола. Ово je могуће у живих особа, док се у постморталном доказивану наилази на потешкоће. Ипак постоји могућност да се у одребеном Бременском интервалу после смртн направи обојени препарат. Y лимфоцитима из свеже крви поуздано се може доказати пол, а ако су трагови крви старији од 30 дана, дијагноза пола je неснгурна. Најбоље je да се користе ћелије булбуса длаке. Међутим, постоје прецизне методе за бојење и других ткива (рскавица, мишићи, кожа, јетра, бубрези). ОдреВивање пола из трагова крви могуће je само ако су трагови релативно свежи. Досадашња испитивања су показала да се јака флуоресцентна Y хромосома јавља само у крви човека и мужјака гориле. Због тога овакав налаз указује да се ради о крви лудског порекла, и то: о крви мушкарца (теоријски може да буде и мужјак горила). Ако нема флуоресценције, трагови крви потичу од животшьа или жене. Понекад je потребно да се идентификује крв ко ja je узета у цил>у хемијско-токсиколошке анализе на алкохол, Поред хематолошких анализа може се у .лимфоцитима открити и секс-хроматин чак и после две године од тренутка узимања крви, под условом да се крв чува на температури 2 до 4° С. Трулежко изменена крв није погодна за флуоресцентно бојење. Идентификации сперме преко флуоресцентног микроскопа описана je joui 1966. године. Бојење флуорохромо-м атебринске трупе глава сперматозоида флуоресцира у око 50 од сто случајева, a флуоресцирају и нека ћелијска једра. Налаз je специфичан и олакшава верификацију сперме. Аутор ове монографије je изнео методику рада и нстовремено je указао на могуће пропусте и техничке грешке. На основу ове монографије може да се изведе закључак да се предложении техником диј агностике могу добити корисне информације у пдентификацији пола, сперме и, уз одређену резерву, у утврђивању патернитета.

Приф. др

Михајло Лукић

Diplomchemiker Dr.-Ing. Klaus Dieter Pohl (Institut für gerichtliche Medizin und Versicherungsmedizin der Universität Freiburg i. Br.): Naturwissenschaftlich-kriminalistische Spurenanalyse bei Verkehrsunfaellen. (Arbeitsmethoden der medizinischen und naturwissenschaftlichen Kriminalistik. Herausgegeben von E. Weinig und S. Berg, Band 14). Verlag Max SchmidtRömhild, Lübeck, 1975. Актуалност саобраћајне делинквенције и борба против ње једноставно намећу наше интересовање за изванредно савесно рађену студију К. Д. Пола (Klaus Dieter Pohl) о криминалистичкој анализы трагова код саобраћајннх удеса. На 227 страница са 10 табела, 131 сликом и три прегледа аутор нам je систематски изложио сложену проблематику откри-