Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

грана као полова раста. Исто тако, у оквиру студије посебйа пажња je поклоњена проблематици рејонирања и размештаја индустријских капацитета са оценом оптималности локације постојећих индустријских центара. Рад садржи, поред увода, три дела. У уводу je писац укратко изнео одену достигнутог степена привредне развијености Војводине* и анализирао узроке који су довели до оваквог стања. Основна характеристика индустријске структуре Војводине јесте у високом учетйу лаке (прераБшзачке) индустрије у тој структури. Оваква индустријска структура je до одреВеног степена последица наслеђеног стања али, исто тако, и последила стратегије ошптепривредног, а посебно индустријсхсог развоја Југославије после рата (оријентација на развој, посебно у првој фази развоја, тешке индустрије, чија je локација скоро у целини била изван Војводине као политичко-територијалног и економског региона). Полазећи од ове констатације професор Бандин закључује да je „привреда Војводгше ушла у тзв. зачарани круг: од ниске акумулационе и реинвестиционе способности до неповолне привредне, а посебно индустријске структуре и од неповољне привредне и индустријске структуре до ниске аку!мулационе и реинвестиционе способности" (стр. 17). Илу-схрације ради наводи се податак да je акумулативна способност привреде Војводине у 1964, 1966. и 1967. години била за око половину нижа него у привреди Србије и Југославије у целини. Први део рада бави се пробдемима просторног размештаја индустријског потенцијала у Војводини. Констатује се да je највећа концентрација индустријских капацитета у региону Бачке a најмања у Срему. Следеђа констатација јесте да у свим природно-географским регионима (Бачка, Банат, Срем) доминантно место имају металла, текстилна и прехрамбена индустрија (у девет од једанаест индустријских центара Војводине оне су доминантне). Преовлађујуће учешће ових индустриј ских грана у укупној индустријског структури Војводине и њених природно-географских региона условило je превласт традиционалних индустријских грана које су, у претходннм периодима, имале веома ниске годишгье стопе раста. На тај начин ове гране су непосредно утицале на општу стопу раста укупне индустрнје. Изучавања фактора локације показала су да су на размештај предузећа одлучујући утицај i-шала наслеђени гшдустрнјски објекти, радна снага и традиција. Йзузетак од овог прави\а јесу хемијска и неке гране прехрамбене индустрије. Када je y питању локација ггрехрамбене индустрије треба рећн да je велика већина капацитета лоцирана поред река и канала. Стога закл.учујемо да ће реке и канали и убудуће бити снажна привлачна снага за локацију предухзећа ове гшдустријске гране. Y другом поглављу рада професор Бандин се бави разматрањем перспективе и стратегије привредног развоја Војводине до 1985. године, посебно индустрије и њених кључних грана. Прелшса je да основни правци преструкхуирања војвођанске привреде треба да се крећу у правцу повећања учешћа секундарног, а затим и тервдцарног сектора, у циљу значајнијег смањења учеигћа примарног сектора у укупној привредној структури. Полазећи од тенденција у досадашњем развоју појединих индустријских грана, њнховог учешћа у нндустријској структури, природних потенцијала на које ce ослањају, изграђених капацитета, кадрова и традиције, те од постојећих праваца у индустријском развоју, сматра се да основни носиоцн, основни полови будућег индустријског развоја Војводине треба да буду; 1) пронзводња и индустријска прерада нафте (ca петрохемијом); 2) хемијска индустрија; 3) индустрија граБевинског материала; 4) прехрамбена индустрија и 5) метална и електроиндустрија.

Производња и прерада нафте, хемијска гшдустрија н индустрија грађевхшског материјала су ce већ у протеклим периодима (а посебно у периоду 1966—1970) нздиференцирале као пропулзивне индустријске гра-

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА