Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

580

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

диркемовске школе. Марсел Мое, (Marcel Mauss) дефинисао je нацију као „матер ијално и морално уједињено друштво icoje има стабилну и сталну централну власт, оивичено својим границама и показујући релативно, морално, ментално и кулхурно ј единство становништва ко je свесно прихвата држазу и њене законе”. За ово схватање може се рећи да je утврдило форму нације, али не њену праву суш тину. Маргссизам о националном питању. Марксизам je могао да утврди квалитативну разлику, jep je не само открио противуречност у суштини нације већ као класни гюглед пролетаријата активно се ангажовао на страни напредних ыадионалноослободилачких покрета. Први корак ка одвајању од расизма и спиритуализма у дефинисању нације, учинио je Ото Бауер (Otto Bauer), према коме je нација „заједница судбине"; упркос свом статичном карактеру, ово схватање даје нов квалитет у односу на ставове граЁанских мислилаца Француске и Немачке. Први текст у коме се крихички анализира класна суштина надије и њој супротставл>а револуционарни интернационализам пролетаријата јесте „Манифест комунистичке партије" 1848: „Пролетерски покрет je самостални покрет огромне већине у интересу већине. Борба пролетариата у почетку има вид националне борбе, али то je само гьен спол>ни изглед. Пролетариат пре света руши своју националну буржоазију. Радници немају сеоју домовину, уједжњени пролетаријат учиниће националне границе излишним”. Y свом писму Кутелману од 29. XI 1869. Маркс je шжазао у случају ирског националног питања колико je значајно да пролетариат превазиВе предрасуде и угвьетачку политику своје националне буржоазије: „ако енглески пролетаријат не прихвати борбу за ослобођење Иреке од енглеске владавине, онда ће енглески народ остати на поводу владајућих класа, jep он ће моратн да се заједно с њима бори против Иреке”. Ово писмо настало je у периоду заоштрених противуречности, верске поцепаности и економске конкуренције између ирских и енглеских радника; то су били прави разлози њихових сукоба, које je енглеска буржоазија вештачки подржавала. Маркс je уочио да и у редовима пролетариата постоје колебања и ызвесна неразумевања процеса спајања и међусобних утицаја националних култура; једно од најосетл.ивијих пигагьа, (које ће то остати и у савременим друштвима), било je питање језика. Различит језици постојали су још пре стварања нацнја, и само ускогруда националистична логика не допушта могућност постојања различитих језика я у будућности. То je свесна политика буржоазије, али, несвесно, ова идеја се јавила у једног дела пролетариата. Дијалектички и историјски матери јализам указао je на квалитативну разлику између буржоаских револуција и пролетерских; и једне и друге биле су тесно повезане и усмеравале су превратшгчке и социјалне побуде револуционарне класс са националноослободилачким теиденцијама које захватају и покрећу становншптво. Али то je само један од момената сложеног и противуречног развоја нације; мења се и садржај класних интереса и начин на који се изражавају, opraнизују и остварују, Национални односи условљени су основним економ-