Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

527

ПОЈАМ ДРУШХВННЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

одређене друштвене односе и кроз то ствара опасност и за цео систем друштвених односа, за установлено државно и друштвено уређење. Али друштвено-државно уређење у класном друштву установлено je у корист владајуће класе. Стога, друштвено опасно дело оштећује шгтересе владајуће класс. Дала консеквенција класног карактера друштвене опасности je у њеној тесној повезаности са протнвречношћу, коју садржи кдасни друштвени однос као објекат криминалног напада. „Разоткривање везе између друштвене опасности дела и противречности коју садржи повређени друштвени однос како каже Манчев има одлучујући значај за одређивање соцнјално-политичке суштине и садржине друштвене опасности”. ( й ) Противречност, класна садржина друштвених односа, дакле, условлава класно-политичку садржину и друштвене опасности. При томе, код одреВивагьа друштвено опасное карактера одређених облика друштвеног понашања, знача јне су и „класне позиције позитивног права, одређене потребама владајуће класе и условлене објективним друштвеним особеностима одговарајућих дела”. ( 2S ) Y том смислу кривично дело je друштвено-правни појам, а криминалитет категорија у чијем сузбијању треба имаги у виду како објективну чињеницу класне борбе, тако и класне позиције позитивное права. Y смислу овог теоријског концепта друштвена опасност кривичног дела значи отворено признаке класио-политичког порекла кривичног дела и кривичног права у целини. Владајуђа класа, према томе, не одређује кривична дела ради заштите интереса свих чланова друштва,- већ, првенствено, ради одржавааа своје класно-политичке превласти. Познати совјетски теоретичар државе и права Пашуканис, говорећи о историјско-класном характеру казнене политике, с правом каже: „Такозвана теорија кривичног права ко ja изводи принципе казнене политике из интереса друштва у целини бави се свесним или несвесним извртањем стварности... Сваки историјски дати систем казнене политике носи на себи печат клаеннх интереса оне класе ко ja га je остварила”. ( 27 ) Како сликовито пише Ненов „хиладугодишња драматична историја кривичних дела представла категоричан и очигледан доказ за ту њихову класну условленост." ( 2? ) Економски систем и тип државне организације, облик својине и друштвених односа то су основне чињенице, чији објективни утица ј, при датам историјским социјално-политичким условима, одређује пре свега круг криминалитета и дела која вређају одговарајућу робовласыичку, феудалну, буржоаску државу као главног оруЬа за одржавагье експлоататорских друштвено-економских и недемократских политичких односа. Кртшналитет и јуридички појам Kpi-гоичног дела у социализму не губе свој класни карактер. ( 2в ) Према историјском материализму док

(23) Н. Манчев: Прест'пчение и противообшчествена по'ава, Софија, 1967, стр. 36. (26) И. Ненов: Наказателно право, 05шча част, Софија, 1963, стр, 197. (22) Ј, Б. Пашуканис: Општа теорија права и марксизам, Сарајево, 1958, стр. 181. (28) И. Ненов. Наказателно право, Обшча част, Софија, 1963, стр. 198. (29) Н. Ф. Кузнецова: Преступление и преступност, Москва, 1969, стр. 26.