Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
лог ако га није одмах одбило“. 70 Уз сасвим незнатна језичка одступања, реч je, као што ce може видети, о истоветном правилу. Да ли je одредба из Општих узанси заиста боља од предложеног правила y Скици, као што ce редакторима учинило?
Још за време важења Општих узанси примећено je да правило које ce односи на налог није формулисано на најбољи начин. Наиме, y том тексту нетачно je употребљена реч понуда „лице које ce понудило". Ако ce једно лице доиста понудило другоме да извршава његове налоге, онда давање налога од стране тог другог лица значи прихватање учињене понуде, те стога, разуме ce, не може доћи y обзир да ce понудилац накнадно изјашњава о налогу и одбија га. Одредба je дакле несрећно формулисана и садржи y себи противречност. Наиме, или je доиста реч о понуди, али онда више није y питању ћутање будућег налогопримца, јер je уговор закључен када je дат налог, или ћутање будућег налогопримца има смисла, али онда речи „лице које ce понудило другоме", нису употребљене y смислу које реч понуда иначе нма. 71 У Скици je поменута замка избегнута, али je нажалост y Закону о облигационим односима васкрсла.
Иста примедба ce може упутити и другом делу овог правила. Наиме, ту ce каже да правило о ћутању важи и за лице y чију пословну делатност спада извршење налога (за обављање одређених послова). Такво лице такође треба да изврши добијени налог ако га није одмах одбило, што значи да ce његово ћутање сматра за прихватање. Алн, нн ова формулација није добра јер ствара недоумицу. Ако би ce дословно тумачила, рекло би ce да лица која ce баве извршавањем налога, морају непрестано да одбијају оне који им ce обраћају са налозима, да би отклонили претпоставку по којој њнхово ћутање значи пристајање. 72 Овак-
70 Општа узанса 35 ст, 3.
71 Упоредити: ~Прва хипотеза ст. 3. ове узансе није прихватљива. Наводи ce, наиме, да he гаутња представљати пристанак и онда ако ce особа која ce понудила другоме да изврши његове налоге, одмах изјасни да налог одбија. (Требало би вероватно: одмах не изјасни - напомена М. О.). Међутим, ако ce нетко понуди другоме да нзврши његове налоге, a након тога одбије налог сугласан увјетима понуде, онда je уговор закључен и ннје могуће да ce накнадно изјашњава, нити да ce шутња узима y обзир.“ А. Голдштајн, op. c'a., стр. 161.
72 Упоредити: ~Иначе, по дословном тумачењу текста узанце, одређена подузећа која извршавају налоге трећнх лица била би дужна да одбијају понуде које стално пристижу, како би ce отклонило тумачење да шутња значи пристанак на извршење налога. Такав захтјев je немогуће ставити и ннје y складу с начином закључења уговора, па ст. 3. треба протумачити y наведеном смислу и аналогно ставу 2, тј. да ce ради о пословној вези с понудиоцем." À. Голдштајн, op. cit., стр. 161. Уз занимљива разматрања А.
42
М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)