Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
одређена правна дејства. Зар није боље н зар не одговара више реалностп, да ce уговор о налогу y случају ћутања несуђеног налогопримда за који нема много изгледа да постоји, сматра да није нп закључен. Зашхо бисмо сматрали, да je уговор закључен, када га овакав невољнп налогопримац може отказати већ y следећем тренутку по настанку уговорних дејстава?
Г. Разлика између уговора о оси Гурању и уговора о налоГу. - Ћутање лица које ce професионално бавп одређеннм послом пронзводи дакле различите последице y уговору о осигурању y односу на оне код уговора о налогу. У првом случају ћутање осигурача сматра ce као закључење уговора, y другом про пуштање лпца које ce бави вршењем туђих послова да одбије налог, дакле његово ћутање, не сматра ce као пристајање и уговор о налогу није закључен. алн je зато то лпце дужно да накнади евентуално насталу штету. Има вшпе разлога за наведену разлику. Најпре, y првом случају понуда мора бити формулисана y гшсменом облику, y другом налог може битп дат и усмено. Затим, уговор о осигурању ствара дејства чнсто имовинског карактера, док y уговору о налогу постоје и дејства која ce тичу днчности. Најзад, н то je најзначајније, уговор о осигурању je типизован уговор из којег за оспгурача y начелу не може да проистекне нека рђава последица због овакве или онакве личности уговориоца осигурања, разуме ce под претпоставком да понуда не одступа од услова под којима он вршп предложено осигурање. Насупрот томе, уговор о налогу je правни посао intuitu personae, y првом реду с обзиром на личност налогопримца, али као што смо видели y овом уговору има или може имати значаја и личност налогодавца. Ајсо дакле, професпоналном налогопримцу није неважно ко ће му бити налогодавац, и ако он може y сваком тренутку да откаже већ закључени уговор о налогу и то без навођења разлога (а осигурач то није y стању), онда je разумно решење предложено y Скици и прихваћено y Закону о облигационим односима по коме његово ћутање не значи закључење уговора. Када би било обрнуто, налогопримац би морао да пристане и на налог којп не жели да прихвати. Додуше он би одмах могао да га откаже, и да ce ослободи нежељеног разлога, али такав заобилазни пут je непотребан.
Разлика између система y кој има ce y случају ћутања лица која ce баве вршењем туђих послова сматра да уговора о налогу нема и система y којима ce узима да je уговор закључен, огледа ce и y одговорности. У првом примеру несуђени налогопримац
45
М. Орлић. Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)